Харун Хасани
Горанске народне песме
(главни садржај)
1987

• Печалбарске песме
• Љубавне песме
• Породичне песме
• Обредне песме (ђурђевданске песме пролећу)
• Песме о раду
• Родољубиве песме
• Успаванке, брзалице
• Баладе и друге песме
• Обичајне песме (свадбарске)
• Шаљиве песме

Печалбарске песме

1
Наврвеа, кузум Нурке, гурбетчие
гурбетчие, кузум Нурке, кавалчани.
Иди прашај, бабо море, за Ашима
аљ' ми иде, бабо море, Ашим ћаја?
Ашим ћаја, Нурке ћерко, ти останау
во Кавала, Нурке ћерко, во апсана,
ти нарачау, Нурке ћерко, Ашим ћаја
да разредиш, Нурке ћерко, ред дукати,
да расплетеш голем комар,
голем комар, Нурке ћерко, од шест гроша
да ђе пратиш, Нурке ћерко, во Кавала,
Нурке ћерко, во апсана
да го пуштет, Нурке ћерко, Ашим ћаја.
Та не слушај, кузум Нурке, бабо шо кажује
шо кажује, бабо шо ти вели
ајде да се, кузум Нурке, напромениш:
да илезеш, кузум Нурке, више село
да завртеш тешко оро
да те виђи, кузум Нурке, Ејуп Бенго
Ејуп Бенго, капетанче.
Паросај го, кузум Нурке, Ашим ћаја,
нека седи во Кавала, во апсана
засакај го, кузум Нурке, Ејуп Бенга.
Ће продавам пристапа промена,
ће продавам на себе шо имам,
ја ће чекам мујего Ашим ћаја
дур ми дојде од Кавала,
дур илезе од пуста апсана!

2

Ајде, Абаз, ајде бе зеће, дома да идеме,
Нурка те чека, мати ти се стега.
Не јдем, Мусо, не јдем бе шуро, на низам ће идем,
резиф ће ме земе.
Мати ће ти илезе, Абаз бе зеће, на Горње гробишта
да пречека младе гурбетчије од прва година,
да ге праша да л'ће дома да идеш.
Ајде, Абаз, ајде бе зеће, дома да идеме,
не тије до низам, не тије до резиф.
току пусте паре немаш
си ге издавав ке шо не требало.
Паре ће ти дадем, резиф не ти тражим,
коња ће ти купим, пешки да не идеш,
само дома. Абаз бе зеће, дома да идеме.
Нурка изоткала срмена промена,
тебе чека не га полазила.
Нека га полази, нека ме не чека,
Мусо бе шуро, на низам ће идем,
на ти паре Нурки да га дадеш,
за мене да ти кажеш.

3

Р ано ме испрати, мајчице мила муа, на гурбет да идем,
о, мила мајчице, од седом године.
паре да ћарујем, мајчице мила, измећар да бидем.

Пишаница била, богуано, јетим да останеш,
мило материно, јетим без бабета.
Ка ће легнем, богуано, све на тебе мислим,
мило богуано, во сон те виђујем.
Све твује другари, богуано, дома издојдоа,
издојдоа, мило материно, дејке извађаа,
дејке извађаа, богуано, и се оженија..

Не се стегај, мило материно, дејка ти сом нашла-
мило материно, дејка најпристала,
ка ће дојдеш, богуано, свадба ће напрајме -
све ти мати, мило материно, тебе уготвила.

4

Ko ме остај, море Асан, сама јена,
сама јена, море Асан, ка нијена,
ка кукајца, море Асан, желајечи,
градне свзе, море Асан, турајечи?
Не ли знајеш, море Асан, ка ме остај,
со ручице, море Асан, к'носане,
јоште тељој, Асан море, манестечке?
Слушај мене, Асан море, што ти велим:
Остај гурбет, Асан море, дојди дома,
три недеље, море Асан, пред Ђурђевден!"

5

II

Kа ме остај, море Асан, сама јена,
сама јена, море Асан, ка кукајца,
желејећи, море Асан, свзе турајећи,
во Габројца, море Асан, тебе мааећи,
со две деца, море Аран, во нараче?
Не ли ти се, море Асан, нажаљује,
ка ге остај, море Асан, дечицава?
Ће ти пратим, море Асан, шарка книга,
шарка книга, море Асан, ем жалосна.
Ће га пујеш море, Асан, и ће желаш,
и другари, море Асан, ће ражелаш.
Ка ме остај, Асан море, нели знајеш,
со пет кила, Асан мое, потрепчинке!
Сви путници, море Асан, издојдоа,
ти нема си, море Асан, да ми дојдеш,
во година, море Асан, ће летујеш.

6

III

Ће те молим, море Мемет, да ми пишаш,
шарка книга, море Мемет, Асан- гурбетчији,
да му кажем, Мемет море, да ми дојде,
да ми дојде, Асан гурбетчија, да не летује.
три недеље, море Мемет, пред Ђурђевден:
.,Ка ме остај, море Асан, сама јена,
сама јена, море Асан, ка кукајца,
со ручице, море Асан, к'носане,
к'носане, море Асан, колчосане,
со веђице, море Асан, чатмојсане,
сама јена, море Асан, желајечи,
руке в медра, Асан море, свзе турајечи?
Не ли знајеш, море Асан, ка ме остај,
јоште пика, море Асан, небришена".

7

I

Ено ге. дадо. идет путници
Барбула га поцрнеле.
Барбула, дадо душа удрила,
грозјојна и леблебијојна -
фрљаје, дадо, пушке мартини
да чујет, дадо, дејке дадене,
дадене и недадене, дадо,
и вогодишне. дадо, манесте
да извадет руо срмено
со голем мерак, дадо, ткаено;
да чујет мајке старице,
да стајет, дадо, грне путничко
со гра и месо сушено.

8

II

У дрила, мајко, душа летојна,
летојна, мајко, и пролетојна -
ено ге, мајко, идет путници,
фрљаје, мајко, пушке мавзерке
да чујет, мајко, дејке дадене
и годишнице манесте-
да турет, мајко, зимске кожуфи,
да наврет, мајко, летње колсузи,
да удрет, мајко, пика во чело,
путници, мајко, да пречекаје,
путници, мајко, сви летуанци.

9

Врнајчица, мајчице, ситно врне,
пиличича, дадице, ситно пујет
за путници, мајчице, све кажујет.
Сви путници, мајчице, издојдоа,
дадице, издојдоа,
а наш путник, мајчице, не ни дојде.
Шо ми фалиш, мајчице, летуачка -
сом облекла, мајчице, срмалије,
сом ге ткала с' голем мерак,
бош ће дојде, дадице, за Ђурђевден;
он остана, дадо, да летује,
да летује, мајчице, паре да чарује!
Да сом вода, дадице, би истекла,
да сом огин би изгорела,
да сом пиле, дадице, би летнало,
пуста младост, дадице, не се трпи-
овја дертој, мајчице, не се трпет,
дадице, не се трпет.

10

У тре ће идем млогу далеко,
млогу далеко во туђа земна,
во туђа земна, во туђ мемлечет -
на пусти гурбет, за пусте паре.
Ће се одвој'м од родбина, од фамилија,
од мила мајка и од бабета,
ка ће се одвој'м од карасевда'
и ситен ћелеч.
Кога се двојме од луде деца,
уста ми збори, среце ми гори.
Ах мори мајко и мили бабо,
ми сте пратиле на пусти гурбет,
ми сте пратиле за пусте паре.
Сви работаме со стра во срце,
да ли ће најдеме шо сме остајле-
бабета и мајка, браћа и сестре,
деца и жена и цела родбина.

11

Јено сабаале срце ме заболи.
срце ме заболи - на гурбет ће идем.
Ја не жалим, мајко, на гурбет шо ћ'идем
па не жалим, мајко, ни брата не сестра
нити жалим, мајко, мој'то младо либе,
току жалим, мајко, тебе ка ће остајем-
ми си стара. мајко, стара бовникава.
Ја ка ће се вратим, да ли ће те најдем,
да ли ће те најдем. жива да ми бидеш.

12

Цев ден на ноге,
од свакого поник,
на вас мислим-
тија ми дава кувет,
да све овја претрпим,
гурбетлак да издржим,
ке вас да се вратим,
со вас да се орадујем.
Од работа утепан,
сам во одаја седим
и месечина прашујем:
- А ми виђујеш оца и матере,
жена, деца шо ми работаје,
а се здраве, а се живе
одамно никаков абер немам?

13

Забејнау Стојан, побејнау,
за млогу дома не дошоу-
за девет пусте године.
Чаруау. Стојан печалиу
иљаду овце моузнице,
пет стотин' брава калеша,
дваесет коњи самарне
и десет коњи седлане.
Бисађе паре насипау,
па трнау дома да иде.
Ка влезе во свује село,
љуба га најде на чешма
по шести га прстен пропознау
манеста шо га даруау
прв ден на гурбет ка ошоу.
- Манесто. кузум невесто.
да ли има конак во село
ели има бела меана,
јен вечер ја да ноћевам,
ноћевам и да вечерам?
- Овчаре, млади бећаре,
чекај да прашам свекрва.
- Нанице, мила свекрво,
једен ме овчар прашује:
"Да ли има конак во село
ели има бела меана,
једен да вечер ноћева,
једен да вечер вечера?"
- Манесто, кузум невесто,
иди го викни, ћеде је
и наш је Стојан вуаће.
Стојан ги Стоји говори:
- Манесто, кузум невесто,
ка ми дадоте већера
и ми послате постеља.
еште да дојеш ће мене,
зајено да преспијеме.
Длге го путој запреле,
благе го дремће ватија.
Ка му виделе бисађе,
свекрва вели манести:
- Манесто, кузум невесто,
уготви остра сећира,
ка ће го дремка превари,
руса му глава пресечи.
Чукаје овчари, викаје:
- Ћеде је Стојан, наш Стојан,
ће ће му трла праиме,
ће ће му овце моуземе,
ће ће му ведра ставаме?
- Манесто, пуста невесто,
та што сме чудо напрајле,
Стојана сме утепале!

14

Сви путници, даде, издојдоа,
а наш путник, даде, нема ни го,
ни остана, даде, да летује,
летуачка, даде, три године.
Ја не жалим. даде, летуачка,
току желим, даде, тел ситарка,
ми остана, даде, нестајена;
ја не жалим, даде, летуачка,
току жалим, даде, шар постеља,
ми остана даде, непослана.

15

Сви путници, даде, издојдоа,
а наш путник, даде, не ни дојде,
ни останаф, даде, да летује,
да летује, бабо, паре да ћарује.
Ће ни дојде, даде, по Ђурђевден,
по Ђурђевден, даде, две недеље;
ће ми купи, даде, тељ ситарче,
тељ ситарче, даде, манестечко;
ће ме мужи, даде, по Ђурђевден,
по Ђурђевден, даде, пет недеље-
со тупани и големе сватои,
ће ме испраћаје, даде, сви бећари,
сви бећари, даде, Бачковчани.

16

Оре, Туре, Туре грајанина,
више тебе град ти гори.
Нека гори, пусти да остане:
три лета сом летуало,
три зиме сом ге зимуало.
Првото лето- за убавого коња,
друго лето- за убав алтипатлак,
трећи лето - за убава дејка.
Ми дадоа коња јааного,
ми дадоа носен алтипатлак,
ми дадоа љуба обљубена.
Нека гори, све нека изгоре.

17
Нарачује, кара Фатма, порачује
по низами, кара Фатма, по Бројани.
"Ка што знаје, дели- Амзо, нека дојде.
кара Фатма, дели- Амзи му се омужила
во Рамадана, кара Фатма, во Карамана".
Ка наврве, дели Амзо, на Муриџа,
само јено, дели Амзо, ка нијено,
без џепана и пушка маузерка,
само алтипатлак и он без фишеци
да утепа, дели Амзо, стара мајка
стара мајка, дели Амзо, Умбиница
и Авиза сестра даденица
они му га напраја оваја дубара.


18

II

Нарачала кара Фатма, порачала,
по Бројани, кара Фатма, по низами.
"Ка што знаје, дели Амзо нека дојде,
две недеље, дели Амзо, по Ђурђејен,
шест месеци, дели Амзо, по Митроен.
Дели- Амзи му се Фатма омужила,
две недеље, кара Фатма, по Ђурђејен,
за Рамадана, кара Фатма, Ђурђујего".
Ка наврве дели Амзо на Муриђа,
само јено, дели Амзо, ка нијено,
без џепане и пушка маузерка,
само алтипатлак и он без фишеци,
да утепа, дели Амзо, стара мајка,
стара мајка Умбиница,
и Авиза, сестра даденица.

19

Ми илегла, мајка Абазова, на горна Муриџа
да пречека, мајка Абазова, младе гурбетчије:
- А сте дошле, младе гурбетчије, Абаз а ми иде?
- Абаз не ти иде, мајко Абазова, он ће ти летује,
Абаз ће летује, мајко Абазова, паре ће ћарује.
Ти нарачав, мајко Абазова, дејка да му вађаш.

Дојде време, младе гирбетчије, на гурбет ће идет
ге испраћа, мајка Абазова, сину нарачује:
- Абазу речите, младе гурбетчије, дома нека дојде,
дома нека дојде, дејка му сом нашла,
дејка му сом нашла, дејка најпристала,
дејка најпристала, мито да не плаћа.

20

Манесто, горски трндафиљ,
синојка ти дојде од гурбет
и прва маана ти најде.
- Асане, дилбер стопане,
прва маана кажи шо ми је.
- Манесто, горски трндафиљ,
постеља ти најде послана,
послана, мори, и расфрљана.
- Асане, дилбер стопане.
твује деца ти га послале,
послале и расфрљале,
Асане, дилбер стопане,
за тебе сом га послала,
сом чула да ће ми дојдеш.
- Манесто, горски трндафиљ,
и друга маана ти најде:
ја кога дојде од гурбет,
лицето ти беше јако шарено,
за кого си го, мори, шарила,
шарила и црвенила?
- Асане, дилбер стопане,
за тебе сом го шарила,
шарила и црвенила,
сом чула да ће да доођаш.
- Манесто, горски трндафиљ,
и трећа маана ти најде:
ја кога дојде од гурбет,
цев ноћ ти ламба гореше,
ја кога влезе во одаја,
на таван кого качеше?
- Асане, дилбер стопане,
чини ми што ће ми чиниш,
он ми је први гледаник.

21

Му сом ткала, даде, беле клашне,
бож ће дојде за Ђурђевден,
да му шијем, даде, бев беневрек,
он остана да летује,
пусте паре да ћарује.
Му сом ткало, даде, шарен пуас,
да го носи ка ће се промена,
он останав да летује,
буљук овце ће купује.
Му напиша, даде, шарка книга
да га чита и да жела,
да се стемни, да се не раздени,
ка што знаје дома нека дојде.

22

Оседлај, мамо, коња дорија-
ће идем јако далеко,
ће идем девет денои,
ће седим девет године,
на десетата ће дојдем.
Ће ти нарачам, порачам,
одаја да ми намажеш,
постеља да ми постељеш,
ламбе да ми упалиш,
па да ми л'сне одаја.
ка манестина ситарка.

Не му помина година,
брго се назач вратило,
во ненамажена одаја
во непослана постеља,
во ламбе неупаљене.

23
I

Aјде врати глава,
пољај ка навамо,
ајде слушај, слушај,
слушај шо ти велим:
- Све твује другари
дома издојдоа,
а тебе те нема
дома да ми дојдеш.
Њиве ти уздреле,
р'жој попанале,
сама сом ге жњела,
сама врзуала.
Дете сом родила
међу две копице,
име му сом стајла:
Алија жетварче,
Алија жетварче,
ем самоврзуавче.

24
II

Елај, Јано, елај бе стоко,
шо високо растеш
и високо гледаш,
да не го загледаш,
Јано, бе стоко,
мујего гурбетчија,
кажи му, Јано бе стоко,
дома нека дојде,
р'жој му уздреле
и му попанале.
Сама сом ге жнела
ем сама врзуала,
во попрач сом лежала,
со негуе другари,
сом лежала боса распашана,
гола и гологлава.
Дете сом родила међу два р'жоји,
међу две копице;
никој не ми дошоу,
никој не ме пољау,
ориз не ми донеу,
ни неће приганице
со мед настранце
сом го назуала Алија жетварче,
Алија врзуаљче.

25

Арифко дејко, мори, убава,
Арифко дејко, мори, пристала,
та што ти реко синојка:
вутре да станеш порано,
да стегнеш врвке, опенка
и горнесевске чорапе,
ти да ме мене испратиш,
до високата Ђуђојца;
тује ће алаф напрајме,
тује ће беса врземе:
ти да ме чекаш, Арифко,
дур да ти дојдем од гурбет,
ја ће ти паре ћарујем,
ти да ми ћилим изоткаш
и тебе прилстала промена.

26
I

Мело, мело, зебур Јанче, мело и желало;
го загледау, зебур Јанче, прв' гледаник:
- Та што желаш, зебур Јанче, што ми соузе рониш?
- Сом видела, Али- аго, два лоши сонои:
река Бистрица, Али- аго, зо дворој ми влегла,
зид ми го поткопала,
звезда Деница во скут ми панала
скут ми го насипала.
Да л'мене ме сакаш, Али- аго, ил' друга ће зимаш?
Све другачице, Али- аго, ми се измужиле
челеч учиниле-
ја сирота за тебе остана,
тебе чекајећи од гурбет да дојдеш,
за тебе остана до сега немужена.

27
II

Мело, мело Себуранче два равни дворои,
мело, мело Себуранче, мело и желало,
мело, мело Себуранче два равни дворои,
со метличе- корној босиљкуе,
со лопатиче- мермерно плочиче.
Го загледа Себуранче нејзин прв гледаник,
лудо дете, ага Али- ага,
па го прашује Али бећар Себуранче:
- Шо ми метеш, Себуранче, шо ми соузе рониш,
соузе ка градушка?
- Сом сонуало, Али- аго, двалоши сонои:
звезда Деница во скут ми панала,
скут ми го насипала;
река Бистрица кућа ни поткопала,
во дворој ни влегла
и ни зела, Али- аго, бабета и матере!
Шо се овја, Али- аго, два лоша сонои,
да л'мене ће тураш ил' друга ће зимаш?
- Ни тебе те турам, Себуранче, па ни друга зимам,
двајца Влајни дома ни дојдоа,
со џока белого и коња дорија,
да ме поиспратиш, Себуранче, до тетоске дервени,
ја ће ти идем далек на далеко,
Себуранче, во града Стамбола.


28
III

Мело, мело Себуанче два равни дворои,
Себуанче.два равни дворои,
мело, мело Себуанче, мело и желало.
- Што ми метеш, Себуанче, што ми свзе рониш?
- Сом видела, Али- аго, два лоши сонои,
јен за тебе, Али- аго, а једен за мене:
звезда Деница во скут ми панала,
скут ми го насипала;
река Бистрица во дворој ни влегла,
кућа ни поткопала;
змија со две главе во кућа ни влегла.
Да ли ће ме тураш, Али- аго, ел' на гурбет ћ идеш?
- Не те турам, Себуанче, на гурбет ће идем,
уготвисе, Себуанче, да ме поиспратиш,
да ме поиспратиш, Себуанче, до тетоскедервени,
до тује Себуанче, на умот да бидеш,
тује ка ће заминем, Себуанче, умот да пресечеш,
ја отиде, Себуанче, далек на далеко,
далек на далеко на пусти гурбет.

29
I

Еште ли ђе носиш, Ибо, чак'р Ибо,
дечке ногаице и бела скутача,
еште ли ђе носиш, Ибо, чак'р Ибо,
дечке плетенице?
- Еште ће ђи носим, Имере бе брате,
дур да жива бидем,
дур да век векујем,
ја ће чекам, Имере бе брате, Саита бећара.
Саит ошоу, Имере бе брате, на црна низама,
на црна низама од девет године.
- Од Саита, Ибо, чак'р Ибо, шарка книга дошла,
во каве га читаље:
Саита бећара, Ибо, чак'р Ибо, Скопје го виделе,
на пампур ка јанау,
за Бабаешћија ти ошоу.
Гледај омужи се, Ибо бе сестро, за Усен Бајмака.
- Пусте останале, Имере бе брате, едренске пампури,
шо ни онесоа Саита бећара,
Саита бећара, брате, првого гледаника.
- Ја не се мужим, Имере бе брате, век ће векујем,
ја не го зимам, бе брате, Усена Бајмака,
век ће векујем, Имере бе брате, Саита ће чекам.

30
II

Јоште ли ге носиш, Ибо, чакар Ибо,
дечке ногаице и бела скутача?
- Ће ге носим, Имере бе брате,
дур да жива бидем,
дур да век векујем,
ће го чекам, Имере бре брате,
Саита бећара, првого гледаника.
- Саита бећара, Ибо, чакар Ибо,
Скопје го виделе, на пампур ка јанав.
- Пусте останале, Имере бе брате,
едренске пампури,
шо ми онесоа, Имере бе брате,
Саита бећара, брате, првого гледаника.


Нарачала, кара Фатама, порачала,
по грајани, кара Фатма, по Бројани,
по Бројани, кара Фатма, по низами:
"Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде,
ниве му се, дели Амзи, неоране,
башће му се, дели- Амзи, некопане,
беле руке ги, кара Фатми. испуцале
држеећи, кара Фатма, тешко рало;
тенке рила ги, кара Фатми, испуцале
ка ми пила, кара Фатма, нички вода,
ка имала, кара Фатма, голем с'клет".
Ка ће дојде, дели Амзо, шо ће дојде,
кара Фатма јена ка нијена,
бовна лежи, кара Фатма, на постеља.

31
II

Нарачала, кара Фатма, порачала,
по Бројани, кара Фатма, по низами:
"Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде,
ниве му се, дели Амзо, пред Ђурђевден. Ако дојде, дели Амзо, пред Ђурђевден, ће га најде, кара Фатма, во јелече, во јелече, кара Фатма, и бела скутача, ако дојде, дели Амзо, по Ђурђевден, ће га хајде, кара Фатма, во терлиђе".


32
II

Нарачала, кара Фатма, порачала:
"Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде,
три недеље, дели Амзо, пред Ђурђевден,
тога дејке, дели Амзо, се давает".
Амзо дојде, кара Фатми, две недеље,
две недеље, кара Фатми, по Ђурђевден.
Му се дала, дели Амзи, кара Фатма,
за другого, кара Фатма, прв комшија.

33

Ој море, курто будала,
замина време пристао,
ни дојде работен вакат.
Куртенце, курто будала,
седи се чуди зејнепа,
ка ће га бере летојна,
ти си далеко од мене,
во тоја туђи мемлечет.
Ој море, куртр будала,
сама зејнепа је асланка,
сама ће бере летојна,
ће ге ливађе спластује
и њиве ће ге испожње.
Ој море, курто будала
ти дојди да ге пренесеш
и да ге њиве овршиш,
тија се мушке работе.

35

Курто, ле курто будала,
собери прано, непрано,
тебе те чека зејнепе,
за Ђурен дома да дојдеш,
зејнепа да га рашеташ,
во тија равне ливађе,
да пије вода студена,
да јаде леп и сирење,
да биде тенка и висока,
да биде бела и црвена.

36.

Куртенце, курто будала.
потерај пампур за вамо,
собери прано, непрано,
крпено и некрпено,
па трни дома да дојдеш,
летничке паре ге нејћем,
зајено ће работаме,
поарно ће поминеме.

37

Куртенце, курто будала,
угурала, курто, сирома,
угур да ти се, курто, угоди,
поарна срећа да сретнеш,
поарна и поубава.
За Ђурен дома да дојдеш, курто,
летуачке паре ге нејћем,
с' помало, курто, ће поминеме,
зајено, курто, ће работаме,
ја и ти, курто, рука под рука,
душмани, курто, да испуцаје,
душмани, курто, твује и мује.

38

Куртенце, курто будала,
ситна ти, курто, роса зароси,
путишта ти се, курто, кажујет
Ај угурала, курто, натамо,
угур да ти се угоди
ка угодена погача,
шо га месила зејнепа.
Ради работај не седи,
не подопирај ћушина, курто,
ће ти се смијет, море, дружина,
не слушај, курто, туђе умои,
умои, курто, кућа тураје,
после ти сеир, курто, гледаје,
Не бротај, курто, не гатај,
за вамо да не гајљујеш,
ја и ти ће се земеме,
душмани да испуцаје.

39

Ој море, курто будала,
зејнепа, гајле гајљује,
ка си синојка поминау,
шо си синојка вечерау?
- Синојка ти сом вечерау
неслан, неварен бакрдан,
во покроец сом го исипау.
Курто будала сирома,
од Белиград што доађаје
јако ми лошо кажујет,
јако си ајљак ми велет,
црвена пара не фаћаш.
- Зејнепо, око шарено,
не слушај љуђи што зборет,
што зборет што ти кажујет,
сви ни се к'скан душмани,
дека ми дућан работа,
бакалам сом се исплатиу.
Да идеш ће Арун - чауша,
да земеш цела паштрма,
ка ће ме мене сонујеш,
да викнеш деда и баба
да ђе најдеш паштрма.

40

Куртенце, курто будала,
зејнепа се рашетала,
на овја лично пролеће;
зејнепа се занушала,
на таја врба зелена,
ка цфте врба зелена,
таке да цфте зејнепа.
Ој море, курто будала,
та што го живот живујем,
во оваја Гора зелена,
шо газим трава зелена
и овја цвеће шарено,
шо пијем вода студена.
Ој море, курто будала,
та што је време пристало,
шо ми се дома не седи,
сега је вакат најубав
за дејка и за бећара.
Ој море, курто будала,
кога ће се мије земеме,
муа ме мати не кара,
бабо и мати кабул ме чинет.

41

Курто будала сирома,
ни дојде работен вакат,
косачи косе шерпаје,
се гответ ће закосујет,
ће косет трава зелена
и ће жнет њиве уздрене.
Се уморила зејнепа, курто,
турила честе пологе,
та неје њива ка њива,
току је поље Косово,
без међе и без завори.

41

Куртенце, курто будала,
какво је време пристало,
на пролећоина удара.
Ој море, курто будала,
собери прано, непрано,
па трни дома да дојдеш,
зејнепа да га рашеташ,
низ тија ниве орнице,
на потке да илеземе,
за Ђурен да ме изнушаш,
да га полазим промена
во зима шо сом га ткала.
Ој море, курто будала,
и овја Ђурен дома не дојде,
летуачка ми га душа изгоре.
Зашто за Ђурен не дојде,
дертои да ти искажем,
ка сом се вамо мучила,
децава да ге порастем?
Без тебе гајлина големе,
космава ми обелела
од кућне и дечке гајлина.

42

- Зимбиљо нусе убава,
та што ти реко синојка,
д'изметеш дворој убаво,
Асан ће дојде од гурбет.
Асан ка дојде од гурбет,
Зимбиља дома не најде.
- Зимбиљо, груба одала,
во село што се зборило,
свејано си била шарена,
шарена и убарђана.
- Асане, дилбер стопане,
не слушај љуђи шо зборет,
твује ме деца избарђале.

44

Ке си била, калеш Шефијо,
три вечери без мене?
- Ја сом била во Поточе,
бела земна да накопем;
бела земна да наберем,
одаиче да намажем,
абер дојде од Белиград,
мило мује ће ми дојде.
- Ке си била, калеш Шефијо,
три вечери без мене?
- Ја сом била во ливађе,
турли цвеће да наберем,
шар постеља да накитим,
мило мује ће ми дојде,
ће ми дојде од Белиград.

45

Спремај ми, мила мамо, брзото конче,
ја ће ти одим, мила мамо, далек далеко,
далек далеко, мамо, града Стамбола,
далек далеко, мамо, во туђ мемлечет.
Книга ће ми пратиш, мамо, право ће ми
кажеш:
да ли ми либе, мамо, бовно лежало
ил' ми је либе, мамо, било неверно?
Ако ми либе, мамо, бовно лежало,
ја ће се напрајм, мамо, младо докторче,
ја ће га лечим, мамо, олечим
со германскете, мамо, иљачи;
ако ми либе, мамо, било неверно,
ја ће се напрајм, мамо, младо касапче,
па ће га сечем, мамо, парче по парче.
душа сака и златне колбије,
дур је дома ће му се променам,
дур је дома шо сакам ће носим,
ће се променам, атер не му кршим.

47

Ево има две године
а ја тебе не те виде.
Кога беше ја на гурбет
од дома ми пишујет:
"Гледаница не те чека,
по сокаци сама шета,
со бећари млогу збори,
за бегање све се готви".
- Мила мати, не ме гајљуј,
мати мори, ми се радуј,
имаш сина баш бекрија,
го сакаје млогу дејке.

48

- Шо си фурке, бре Зејнуље, потурила,
да л'те мајка ил' бабајко искарале?
- Нит' ме мајка, нит' бабајко искарале,
току туга, бе агуле, ја тугујем,
ја тугујем, бре агуле, ти летујеш,
ти летујеш, бре агуле, три године,
три године Скендерије.
Кол'ко жалим, бе агуле, шо летујеш,
тол'ко жалим, бре агуле, срмалије,
сом ге ткало с'голем мерак,
голем мерак, бре агуле, даденички.

49

Гледај ме гледај, либе,
гледај ме гледај, а бре верно либе,
нагледај ми се,
гледај ме гледај, дур сом овдека,
јоште денаске.
Утре ће идем, либе,
утре ће идем, а бре верно либе,
туђа туђина.
Рачај, порачај, либе,
рачај, порачај, а бре верно либе,
шо да ти купим.
- Купи ми купи, а бре верно либе,
црна шамија,
црно да носим, а бре верно либе,
тебе да жалим,
купи ми прати, либе,
зеер отрова,
отров да пијем, а бре верно либе,
да се отрујем,
отров да пијем, либе,
дертој да не гледам,
дертој да не дертујем, либе,
дертој летуачке.

50

Ајде дома, Емин- аго,
бре, фидан бојлија,
дома те чекаје,
деца те викаје, Емин- аго,
бре, фидан бојлија,
жена ти је бовна,
жена ти је бовна, Емин- аго,
белки ће ти умре.
Деца ће ти остај, Емкн- аго,
фидан бојлија,
јетим ће останет,
по порте ће идујет,
босе и гологлаве.

51

Кукај, кукај, кукајчице,
низ Гора зелена,
да те чујет, кукајчице,
све госрке, манесте,
све манесте, кукајчице
и дејке дадене.
Мужи гим се, кукајчеце,
на гурбет идане,
лето ће летујет, кукајчице,
паре ће чарујет.

52
Седим во каве се бротам, џанам,
године бргум пројдоа, пројдоа,
џанам, и не се враћаје,
ситен ми челеч порасте
и со њи гајлина големе,
сви тражет бела погача, џанам,
и тражет да се облечет,
млогу адети нове илегле,
не може чујек на крај да илезе,
а гурбет и работа притискаје,
вакат за другари битиса,
сакаје деца да се боравет
и пре и попладно на работа,
боже, да се не острамотиме,
за во меане време не остана.
Забротен чујек во каве ће влезе,
со другари по некога да се виђи
и да поседи, џанам,
муабет со другари да потера,
ракија некуа да испије, џанам,
и гајлина да ге забрај.

53
Солунско поље суша кажујет,
трава изгорела, земна испуцала,
пра се дига, облаци се прајет, дадо.
Сви овчари овце бројет, дома ће идујет,
Сели м- ћаја, дадо, коже броји
и градне свзе рони.
- Седи со здравје, поље солунско,
во година к'смет несом имав.
- Идн со здравје, Селим- ћаја,
догодина, ћаја, јопе да дојдеш,
да дојдеш со овце бекице,
поље солунско.

54

Накити се, либе, промени се
ка манеста, либе, од прв вечер,
нашари ге, либе, ручицете,
натегни се, либе, веђицете,
постиљај га, либе, постељата,
постељата, ливе, рогожата,
да те гледам, либе, још ноћеска,
утре ће идем, а бре либе, надалеко,
надалеко во туђ мемлечет,
на пусти гурбет во Ђерманија.


55

Дојди, дојди, Чазим, за Ђурдевден,
ће те чекам, Чазим, променета,
ће те чекам, Чазим, нашарена,
ка млајнеста од прв вечер.
Дојди, дојди, Чазим, за Ђурђевден.
да обришиш пика во сред чело,
да обришиш, Чазим, чатме ведји,
да откопчаш срмено јелече,
да одврзеш, Чазим, срмен учкур.

56

Ти да станеш, бре млада млејнесто,
вутрој рано
да уготвиш коња дорија,
да му стајиш узда стамболска,
седло едренско,
да му дадеш трава зелена,
вода студена од зад Гумена,
ја ће идем далек, далеко,
далек далеко во туђа земна,
на пусти гурбет.

57

Ај, угурала Горанче!
- Седи со здравје, манесто,
остани со здравје, манесто,
со к'носане ручице,
со бојојсане космице,
со варосано личенце,
со чатмосане веђице.
- Ај, угурала Горанче,
угур да ти се угоди,
ка ће го ритче заминеш,
ка ће ме сама остајиш,
со градне свзе на очи,
руке до лакчи во медра.
Ој море, младо Горанче,
па ка ће стигнеш туђина,
книга да пратиш зејнепи,
зејнепа да не гајљује
тамо ка поминујеш.

58

Ој море, пиле шарено,
кеде си било, кеде си шетало,
кеде си било на ден Ђурђевден,
да ли си било на самовила,
да ли га виде муа гледаница?
- Ја ти сом било на самовила
и сом га видело, сом познало
твуа гледаница:
на глава имаше црна шамија,
на ноге имаше врфке некитене,
тебе те чекала, тебе ти пуала
боже, ће дојдеш за Ђурђевден.

59

Куртеше, курто будала,
ти нарачала зејнепа,
чукни га глава палава,
па се собери ћеде си,
собери прано, непрано,
па трни дома да дојдеш,
да купиш чифте волои,
да изореме њиве Ограђе
и га наси бела ченица,
нарани бела зејнепа
со тија ситне дечица.

60

Најстар сом бећар во село,
аскерлак сом го претерав,
три лета шо сом летуав,
још немам дејка извадена.
Низ цело село сом тражив,
никој ми дејка не дава,
седим се чудим и прашујем:
можда сом дете маанлија
или ми кућа не бендисујет.
Мајчице мила, премила,
не жалим шо сом летуав,
жаљ ми је, мајко, за тебе,
заш ја не се ожени,
одмен во кућа да имаш.

61

Налбантиче коња кује
а дилбер му ламба држи
ем му свети, ем го моли:
- Коња кујеш, налбантиче,
галиба ћеш путујеш?
- Ја ће идем далек на далеко!
- Земи меме, младо налбатинче,
твуа да бидем, со тебе да дојдем!
- Не можеш да дојдеш, дејче, ће зађинеш,
пред мене је висока планина.
- Ће се учиним јено шарено пиле,
ће прелетам висока планина,
ће прелетам, со тебе ће дојдем.
- Пред нас има једен чести орман,
не можеш да дојдеш, дејче ће зађинеш.
- Ће се учиним шумска голубица,
ће прелетам, со тебе ће дојдем,
со тебе да бидем.
- Пред мене је јено длбоко море,
ћеде длбоко ту је и широко,
не можеш да дојдеш, ће пропанеш.
- Ће се учиним морска риба,
ће препливам црно море,
ће испливам, со тебе ће дојдем,
твуа да бидем, со тебе да живујем.

62

Шо ти лика, Алтано бе ћерко, пожвтела,
Алтано бе ћерко, лика пожвтела?
- Сом имала, мајчице мила, тешко гајле,
тешко гајле, гурбетчиско.
Му сом плела срмене чорапе,
бош ће дојде, мајчице, за Ђурђевден,
он остана, мајчице, да летује,
да летује, мајчица мила, три године,
три године, шест месеци.
- Што ти уста, Алтано бе ћерко, подгорела?
- Сом имала, мајчице мила, тешко гајле,
тешко гајле, мајчице, гурбетчиско.
Му сом ткала шарен чилим,
бош ће дојде, мајчице, да ми легне,
он остана мајчице да летује,
пуста летуачка, мајчице, срце ми изгоре.


63

Ај, угурала сирома, курто,
угур да ти се угоди, курто,
ка зејнепина погача,
за тебе шо га месила, курто,
на гурбет да те испрати.
Темна се м'гла затемни,
ка ће га прафрлиш планина,
со тија кусо з'банче, курто,
со тија плитке опенке,
со тија тенке обојке.
Куртенце, курто, сирома,
ка га пароса зејнепа,
на тија ритче крај село,
с две рале свзе на очи,
с обедве руке во медра.
Слушај шо збори, курто, зејнепа:
порано дома да дојдеш,
кога се орет Ограђе, курто,
кога се сије босиљок.
Немој да, курто, летујеш,
да не те фатет летње врућине,
летојна је и ти ће собереме,
поарно, курто, ће поминеме.

Љбавне песме

64
I
- Врбице, врбо зелена,
шо си се рано развила,
- Ја несом гајле имала, стара сом мајка имала,
она ми брала гајлина.
От ка ми умре мајчица
ме зе стари амиџа,
амиџа ме даде овчару,
овчарско је гајле големо,
сака да рано станујеш,
пред саба, во саат четири,
да му осушиш обојке,
да му наврвчиш опенке.

65
II
- Врбице, врбо зелена, ле мори,
зелена ђурђевденова,
шо си се разеленила,
не ли си гајле имала?
Ја несом гајле имала,
стара сом мајка имала,
она ми брала гајлина,
сом расла, сом се ширила,
до небо сом се вишила,
до земна сом се ширила.
Јено сом гајле имала,
овчара мужа сом имала,
овце во кућа сом немала,
на стрга сом преспивала,
со жоуто ведро во руће,
со тељ ситарка на глава.



66

III

- Врбице, врбо зелена,
зелана разеленета,
зелена ђурђевденова,
навени гранке до земна
ја да ти кажем дертоји,
дертоји - дечке јадои:
овчара сом го имала, врбо,
до повноћ сом го чекала
со нашарене ручице;
во лева рука ведриче,
во десна рука борина,
со тељ ситарка на глава,
при огин сом задремала.

IV

Врбице, врбо зелена,
врбо ђурђевденова,
навени гранке до земна,
врбо, врбице е другарице,
ја да ти кажем дертои,
дертои - мује јадои:
овчара сом го имала, врбо зелена,
овце сом во кућа немала,
врбо зелена, разеленета,
до повноћ сом го чекала
на пенџер сом се успала.


68

- Врбице, врбо зелена,
зелена ђурђевденова,
шо си ге гранке ширнала,
не ли си гајле имала
шо си се рано развила?
- Врбице е другачице,
стара сом мајка имала,
она ми брала гајлина,
сом расла сом се ширила.
- Врбице, врбо зелена,
зелена ђурђевденова,
навени гранке до земна
ја да ти кажем дертои,
дертои - дечке јадои:
немој да земеш овчара,
овчара сом го имала,
до повноћ сом го чекала,
на стрга сом се успала,
со жфто ведро во руке,
со кор алишта на себе.
со чатмосане веђице,
со к'носане ручице.

69

Врбице, врбо зелена,
зелена разеленета, врбо,
зелена ђурђевденова,
навени гранке до земна, врбо,
ја да ти кажем дертоји,
дертоји - дечке јадоји:
овчара ка сом имала,
до псвноћ сом го чекала,
при огин сом задремала, мори.
- Врбице е другачице,
шо си тољкава порасла
зар гајле неси имала?
- Ја да ти кажем, другаче, мори,
стара сом мајка имала,
мајка и старого бабета,
за тија сом вољко порасла.

70

Гледанице, ајде да се земеме!
Гледанику, ка ће се земеме
ка кућа немаме.
- Ако кућа немаме,
голем мерак имаме,
беле паре сом ћаруаф,
кућа ће напраиме,
кућа на два ката,
ја и ти да се земеме,
голем мерак имаме.

Давај ме, мила нане, за него,
ели ће ти бегам по него,
голем ти мерак имам за него,
гола и боса ће одим,
по месечина ће трчим,
звезде на небо ће бројим:
Кол'ко се звезде на небо,
тол'ко је мерак за него.

72
Алиљ- аго, фидан бојлија,
не продавај коња дорија,
не груби себе за мене,
сама ће ти дојдем по тебе.
Алиљ- аго, фидан бојлија,
не продавај ћустек од грло,
не груби себе за мене,
сама ће ти дојдем по тебе

73

Мурсељ сенау више село,
више село на гумена,
стаиу нога преко нога.
На ноге му виљ кундуре,
виљ кундуре - срмене чорапе;
на руке му алтан прстен,
алтан прстен- сребрена колбија.
Врљиу крпа преко рамо,
крпа му беше редена,
редена и наћитена
со турлије пембије.
- Ајде, Мурсељ, ајде бе брате, да
вечерама
- Нејдем, сестро, не ми се јаде,
млогу ти сом, сестро, гајлелија,
гајлелија- каарлија,
ми га дале гледаница,
ту је близу во комшије,
за мујего прв'другара,
прв другара - побратима.
Побратим је душманиште,
душманиште катилиште
Ах, бре, Арун, пусти катиљу,
триста ми чуда напраји
ка ми га превзе гледаница,
сом га сакау три године,
шо сом имау и сом носиу!
Ах, бре, Арун, бре катиљу,
не л'сме биље прве побратими,
не л'сме јале од јене совра,
не л'сме сркале со јена ложица?

74

Сенаф Мурсељ више село,
више село на гумена,
сенаф Мурсељ на скемљиче,
стаиф нога преко нога,
на ноге му виљ кундуре,
виљ кундуре, срмене чорапе.
- Ајде, Мурсељ, ајде, бе брате,
ајде дома да ручаме.
- Нејдем, сестро, не ми се јаде,
ми га дале гледаница,
ми га дале во маало,
ту је близу во комшије,
за мујего побратима.
Ће га чујем ка ће тропка
со комари наредене.
Побратим је душманиште,
душманиште, сестро, катилиште.

75

Шо си поник, бре Бећире, застанало
за Умиша, бре Бећире, Бајмакова?
Умиша се, бре Бећире, омужила
ту је близу, бре Бећире, во комшије,
за твујего, бре Бећире, побратима,
побратима је, бре Бећире, душманиште,
душманиште, бре Бећире, катилиште.
Не л' ти рече, Бећир- брате, да не кажеш
побратиму, а бре брате, прв комшији.
Не се кини, а бре брате, не се стегај
има сестра, а бре брате, Умишина,
има става ка Умиша, има л ика Умишина
Не ме мами, а бре сестро, не ме л'жи,
не је она, а бре сестро, ка Умиша.
Умиша је, а бре брате, веремлија,
верем лежи, а бре брате, три године,
а па мараз, а бре брате, пет године.

76
II

- Шо си глава, бре Бећире, преврзало,
за Умиша, бре Бећире, Бајмакова?
Умиша је, бре Бећире, веремлија,
веремлија, бре Бећире, маразлија,
верем лежи, бре Бећире, три године,
а па мараз, бре Бећире, пет године.
Не се стегај, бре Бећире, не се кини,
имам сестра, бре Бећире, поубава.
- Не ме мами, бре апапу, не ме л'жи,
она нема, бре апапу, лика Умишина,
нема става, бре апапу, ка Умиша.

77

Кол' ко одим, севдо мори, кол' ко
шетам
још ка тебе, севдо мори, ја не виде.
Ти ми имаш, севдо мори, русе косе
русе косе, севдо мори, за ситарка
русе коси, севдо мори, за мрсане
ти ми имаш, севдо мори, алтан чело
алтан чело, севдо мори, за дукати
ти ми имаш, севдо мори, бело лице,
бело лице, севдо мори, за бељило,
бело лице, севдо мори, за целиване,
ти ми имаш, севдо мори, права става,
права става, севдо мори, за сантин
терлиџе,
права става, севдо мори, за кршене.

78
А бре, Севдо, гледанице,
ја ти голем мерак имам;
а шчо имаш бело лице,
бело лице за гледање;
а шчо имаш русе косе,
русе косе за комари;
а шчо имаш алтан чело,
алтан чело за дукати.
Ће ти купим алтан капа,
да га носиш - да те гледам:
а шчо имаш права става,
права става за терлиџе;
а шчо имаш бело грло,
бело грло за ђердани.

79
Гледанице, слези во дворои
да ти виђим твује бело лице,
бело лице мало нашарено,
нашарено са скопска бела вода,
скопска бела вода, тетоско белило,
тетоско белило, градско црвенило!
Гледанице, слези во дворои,
имам нешто тебе да ти речем,
да ти речем јено два- три лафа: вечер,
повечер да га наредиме,
рука за рука со мене да дојдеш,
да влеземе во равне дворои,
да страдујеме муа стара мајка

Оре либе, либе, бело либе,
за шого те, либе, варосујет,
варосујет, либе, чатмојсујет?
Даљ за младо, либе, ел' за старо?
Ти ако си, либе, за младого
ће ти купим ока драм, драм белило,
драм белило, скопско црвенило.
Ти ако си, либе, за старого
да илезеш, либе, горе во плајнина,
да набереш, либе, зеер чемарика
да отрујеш старо старчиште.

- Бећерче, тенко и високо,
не ме гледај што сом ја сирото,
не ме гледај што сом боса, гологлава,
ток'ме гледај какво бело лице имам,
пусто било, пусто останало,
кога нема бећар да го љуби.
Не ме гледај што сом ја сирото,
ток ме гледај што русе косе имам;
пусте биле, пусте останале,
кога нема бећар да ге мрси!
Не ме гледај што сом ја сирота,
ток ме гладај што права става имам;
пуста била пуста останала
кога нема бећар да га крши.

82

Да желаш, дејко, да кукаш,
имаш бабета лошого
и још полоша матере,
за мене не те даваје,
они ће те дадет, омужет,
за паре ће те продадет
за јено старо старчиште.
Ка ће му бидеш при него,
уста му душа удара
ка запалено буниште!
Ка ће му придеш при него,
лице му боде ка боде,
ка покосено стрниште;
мрша му боде ка боде
ка на м'гила камене;
руке му бодет ка бодет
ка некрастено глогиште!


83

Шадијо, ћерко нанина, мори,
ке ти је комар пиројка?
- Мајчице мила, премила,
немој да кажеш бабету,
бећари ми го одсекле,
камшија ми го напрајле.
- Шадо бре ћерко нанина,
ке ти је ђердан од грло?
- Бећари ми го окинале,
во каве ми го продале
за таја пуста ракија.
- Шадо бре ћерко нанина,
ке ти је светна ситарка?
- Мајчице, мила нанице,
бећари ми га трнале,
на тупан ми га фрљиле.

84

- Есмо ле, Есмо дадина,
кеде ти је бела, свилена,
кеде ти је бела скутача,
за Ђурен шо га полази
низ Л'гој дур сме шетале?
- Мајчице мила, премила,
немој да кажеш бабету,
бећари ми га украле,
на тупан ми га стаиле!
- Есмо ле, Есмо дадина,
кеде ти је, Есмо, ђердан од грло?
- Мајчице мила, премила мајко,
немој да кажеш бабету,
бећари ми га украле,
на комар га изиграле,
за јено шише ракија!
- Есмо ле, Есмо дадина,
кеде ти је, Есмо, комар од глава?
- Мајчице мила, премила мајко,
бећари ми го пресекле,
камшија га напраиле.

85

Есмо ле ћерко дадина,
ке ти је бело свилено,
ке ти је ђердан од грло?
- Мајчице мила, премила,
ја ка сом била да шетам,
во Исљам Чучуљве ливађе,
бећари ми го украле,
в' меана ми го продале,
за бела љута ракија,
за рујно вино црвено.
Мајчице мила, премила,
немој да кажеш бабету,
та неје бабо ка бабо,
току је змија под камен,
пред врата ће ме истера.
кучића ће ме изедет.

86

Шазо е ћерко нанина,
не иди доцна на вода,
бећари ће те грабујет.
Шазо е ћерко нанина,
ке ти је комар пиројка?
- Мајчице мила, премила,
бећари ми го украле,
камшија го напраиле.
- Шазо е ћерко нанина,
ке ти се пуље шарене?
- Мајчице мила мајчице,
бећари ми ге украле,
на комар ге изиграле.
- Шазо е ћерко нанина,
ке ти је комар јелече?
- Мајчице мила мајчице,
бећари ми го украле,
џамадан ми го напрајле.
- Шазо е ћерко нанина,
ке ти се модре ногајце.
- Мајчице мила, премила,
бећари ми ге украле,
бисаге ми ге напрајле
ка идет долу во Призрен
ће ни донесет симиди.


87

Загинала Фата ђерданчето
од Фатино рудо бело грло.
- Сом го нашов, Фато, не го давам,
ће го дадем, Фато, во меане,
во меане, Фато, за ракија,
за ракија, Фато, шљивовица.
Загинала Фата коланчето
од Фатино тенко полојниче.
- Сом го нашов, Фато, не го давам,
ће го фрљим, Фато, на тупани.
Загинала Фата белезија,
од Фатина рука нашарена.
- Сом га нашов, Фато, не га давам,
на комар ће га, Фато, изиграм.

88

- Селвиче мило дадино,
ке ти је бела скутача?
- Мајчице мила, премила,
Изет га напрајв обојке,
ће иде горе в' планина,
ће коси трава зелена,
ће донесе турли цвећина.
- Селвиче мило дадино,
ке ти се модре ногајце?
- Мајчице мила, премила,
Изет ге напрајв бисаге,
ће иде долу во Призрен,
ће ми донесе симиди.


89

На срце ми лежи, мила нане, јена љута змија,
ај, на срце ми лежи, мила нане, јена љута змија.
Неје љута змија, мила нане, ток' је карасевда':
севдините очи, мила нане, стамболске филџани,
севдините косме- фидан од босиљок,
севдиното чело- алтан ајмалија,
севдините веђи - скадарске гајтани,
севдиното нозе- овчарско шупељче,
севдината уста, мила нане, бећарска кутија,
севдината става, мила нане, пашина намлија,
ај, севдчната става, мила нане, пашина намлија.

90

Туго, шо је онја, лили, што је онја,
од пенџер што гледа,
џанам, од пенџер што гледа?
- Ама лице има, туго, лице има
призренско симитче, солунско сомунче,
чело има- алтан мамудија, бела миџидија,
очи има - шарене фиљџани,
грло има- млеко неварено,
нозе има - сребрено ибриче,
косме има - фидан од босиљок.
- Идите га прашајте дејка да ми биде,
дејка да ми биле, леле, прва гледаница.

91

Кара Лијо, кара ли те мајка?
- Нит' ме кара, нит ме рано дига,
ток' ме праћа на Дуна виљ вода,
а ја не знам Дуна кеде тече.
- Дуна тече долу равно поље,
во пољето зелена рудина,
на рудина зелена јабука,
под јабука шарена 'постеља,
на постеља бећар и дивојка.
Се облагаа бећар и дивојка:
кој ће врзе триста и три снопа.
Дејка врза триста и три снопа,
бећар врза двеста и два снопа.
На дивојка комар ка пиројка,
на бећара чучка растурена.
При дивојка шарена постеља,
на постеља једен мушки рулек,
на рулекот јена светна пуца,
на пуцата јено светно ношће.

92

Маријо, дели бела кумријо,
што ти је, Маро, кротко одење,
што ти је, Маро, тио зборење,
да ли ти, Маро, тежи комарот
ели ти, Маро, тежи ђерданот?
- Нити ми, аго, тежи комарот,
нити ми, аго, тежи ђерданот,
току ми, аго, тежи твој мерак.
- Маријо, дели бела кумријо,
истерај, Маро, коњи в морава
да пасет, Маро, трава зелена,
да пијет, Маро, вода студена;
да земеш, Маро, шише ракија,
да пијем, Маро, да се опијем,
во скутој, Маро, да ти преспијем,
во медра, Маро, да ти зимујем,
под грло, Маро, да ти летујем.

93
II
Маријо, дели бела кумријо,
што ти је, Маро, кротко одене,
да ли ти, Маро, тежет стовнете,
ели ти, Маро, тежи ђерданот?
- Нити ми, аго, тежет стовнете
нити ми, аго, тежи ђерданот,
току ми, аго, тежи меракот,
мој мерак, аго, ми је далеко,
дури во града Битола, аго,
тешке му пранге на ноге,
ташке синџири на руке.

94

Ево идет, Касем- дајџо, устројници,
да сакаје, Касем- дајџо, наша дејка.
- Шо ће тражиш, Касем- дајџо, да ти дадет?
Да не забрајш, Касем- дајџо, јоште нешто,
јоште нешто, Касем- дајџо, мамудије,
мамудије, Касем- дајџо, беш- бирлије.
Млого скупо, Касем- дајџо, гим посака.
Неје кртуљ, Касем- дајџо, во ливађе,
да го береш, Касем- дајџо, со гребуља,
току није, Касем- дајџо, бела вовна,
бела вовна, Касем- дајџо све матора;
неје земна, Касем- дајџо, над Враништа,
току боја, Касем- дајџо, од Струмица;
неје штавељ, Касем- дајџо, во Црн Камен,
току им се, Касем- дајџо, иљадарка,
иљадарке, Касем- дајџо, небројене.

95
Ти да станеш, Тино мори, в'утрој рано,
в'утрој рано, гледанкце, попред саба,
да ми месиш, Тино мори, мрсна пита,
мрсна пита, гледанице, с'тенке коре,
ће га једем, севдо мори, со другари,
да га јадем, гледанице, страм да немам,
да га јадем, Тино мори, со другари,
со другари, Тино мори, Шиштејани.

96

Ти ми се, Шајзо, пофали
да ће ми стаиш јадои:
в'болница болен да лежим,
за тебе верем да врзем.
- Ој мори, Шајзо, нанина,
ако те тебе не измамим,
Мурат да не ме викаје,
бећарско име не носим,
бећар по сокак не идем!
- Ој море, Мурат - бећаре,
ако те тебе не земем,
Шајзија име не носим,
дејчечко има да немам.

Од ка се Мурат ожени,
Шајза го ђердан турила,
кошуља не га опрала.
- Ој мори, Шајзо дадина,
иљези Мурата да виђиш,
со млогу гостиљке пред себе
и бела нуса по себе.
Кога го виде Шајза Мурата,
од дертој Шајза премале!


Оре Рајче, Рајче пипирајче,
дома ли си, Рајче, сама ли си?
- Ја сом дома, бећар, несом сама,
со мене је, бећар, стара мајка,
стара мајка, бећар, и стар бабајко.
- За бабајка, дејче, колај бива:
ће му купим ока тутун,
нека седи, бабо, нека пије,
шо ће видји, нека не кажује.
И за мајка, дејче, колај бива,
ће ги купим, дејче, ока локум,
нека седи, мајка, некаједе,
шо ће видји, боже, не видела,
шо ће ћује, нека не кажује.

98
О вчар ге овце пасеше,
покрај ге река вртеше,
дејка на река переше,
пиројка ги пана во река,
по пиројка пана и она.
- Овчаре, млади бећаре,
пружи го крљук во река,
извади дејка убава!
Ако ме жива извадиш,
за век твуа ће бидем,
ако ме мртва извадиш,
за тебе курбан ће идем.
Овчар га жива извади,
- Овчаре, млади бећаре,
пушти ме дома да идем,
јена сом била матери!
- Не можеш дома да идеш
и ја сом једен материн.

99

Ка ме учини, што ме напраи, Алтано ле,
ка суо дрво јаворово, изгоре бре,
да ли ће се роди јоште јено дејче ка тебе,
Алтано ле, јено дејче ка тебе?
Иди да га прашаш твуа стара мајка, Алтано ле,
да ли ћете даде тебе и за мене, изгоре бре?
- И да не ме дава- кућа ти га знајем, деликанлијо,
кућа ти га знајем- сама ће ти дојдем, делијо бре,
ти да ме дарујеш со жфто мамудииче, делијо бре,
да го обесим насред бело чело, изгоре бре,
душмани да пукнет, делијо бре.

100

Мељкано е будалино,
та ка не дојде синојка,
на таја светна ситарка,
на тија светне тељои;
Мељкано е будалино,
зашто не дојде синојка,
на таја слатка вечера,
на тија вино црвено,
на тија јагње печено,
муабет па попраиме
и вино да попијеме?
Мељкано е будалино,
Ибиша сом го нејчела,
Ибиш је старо старчиште,
ка Прцануо волиште.
Старице е Шољинице,
како си била сикојка?
Јако сом била убава,
под врба ти сом лежала
со јаболко ти сом зборила,
Мељкана сом споминала
ка сом го некога сакала.

101

Куртенце, курто будала,
зашто не дојде синојка, џанам,
на таја слатка вечере, џанам,
на тија јагње печено, џанам.
До пов ноћ ти сом чекало, џанам,
од пов ноћ сом се успало, џанам,
при огин ти сом заспало, џанам,
скутача сом изгорела, џанам.

102

- Илези де, бела Аво, на вратиче,
да ти виђим, бела Аво, бело лице.
- И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема,
бело лице, Јусуф- дете, је дадсно.
- Илези де, бела Аво, на вратиче,
да ти виђим, бела Аво, црне веђк,
црне веђи чатмосане.
- И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема,
за другого се, Јусуф- дете, чатмосане.
- Илези де, бела Аво, на вратиче,
да ти виђим, бела Аво, црне очи.
- И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема,
црне очи другого гледаје,
црне очи, Јусуф- дете, се дадене
за твујего баш другара,
за твујего побратима.

103

Атиџиће, бело и црвено,
тури де го сантино терлиђе,
да ти виђим тенко полојниче.
- И да виђиш, гледанику, фајда нема,
полојниче ми је продадено,
продадено близу во комшије,
во комшије, твујему другару,
твујему другару, побратиму.
- Атиџиће, бело и црвено,
тури де го модро шамииче,
да ти виђим твује бело лице.
- И да виђиш, гледанику, фајда нема,
бело лице ми је продадено.
Сом стаило модро шамииче,
авале од тебе, гледанику, дека имам.

104

Мерак ми је, дејко, ноћа да те сретем,
ноћа да те сретем, дејко, никого ка нема.
- Ка би ми си срело, бећар, шо би ми учинило?
Несом тутун, бре бећаре, в'кутија да ме стаиш,
кутија да ме стаиш, бре бећаре, во џеп да ме носиш,
другарам да ме даваш- џигара да ме прајет;
несом локум, бре бећаре, в'пуас да ме носиш,
дејкем да ме даваш - мујем другачицем.
- Ни в'кутија те ставам, дејко, ни во џеп те носим,
ни џигара те праим,
ја ће те онесем, дејко, горе во планина,
тамо ће береме, дејко, турли цвећина,
турли цвећина, бре дејко, планински трндафиљ,
тамо ће останеме, бре дејко, до две - три недеље,
постеља ће ни биде, дејко, зелене морава.

105

Огријала, Ато дејче, месечина,
шо је време, Ато дејче, за бегање.
- Ће ће мије, Суљо дете, побејнеме?
- Ће идеме, Ато дејче, во ливађе,
во ливађе, Ато дејче, рестеличке.
- С ошто ће се, Суљо дете, покриеме?
- Не ми гајљуј, Ато дејче, мује гајле:
ја ће земем, Ато дејче, два з'бана,
два з'бана, Ато дејче, два кожува,
једен за тебе а једен за мене.
Шо ће мије, Суљо дете, вечераме?
- Ће купиме, Ато дејче, два сомуна,
једен за тебе, Ато дејче, а једен за мене,
а за катак, Ато дејче, нс ми гајљуј:
ће целивам, Ато дејче, твуа уста,
ће целиваш, Ато дејче, муа уста.


106

Мајчице мила, премила,
напрај ми плитће опенће,
ја да се, маје, стејнем, престејнем,
ће идем путој по река,
по река во Бела Страна,
ће тражим Љајкуе бачила,
да не го најдем Есата,
Есата прв' гледаника.
Ако го него не најдем,
ће најдем бело гуниче,
бело гуниче и црно з'банче.
Еного Есат озгора
со жоута шупељка во руће.
со гољем буљук пред себе,
со црн караман по себе,
маузерка пушка на рамо,
овце ге на стрга тераше.
- Атиџо, груба одала,
та што си дошла овдека?
- Есате бе гледанику,
голема сом мука имала,
ме дадуа за старо старчиште,
ка Прцануо волиште.
- Атиџо бе гледанице,
чекај да прашам бабета,
да л' ће не кабул учини;
Атиџо бе гледанице,
бабо не кабул учини,
аџо кабул не не чини.


107

О што ми се носи, Ајрано мори, капа со дукати
зате ће го земем Бећира туџара,
ће му се наносим, па ће му побегнем;
о што ми се носи, нане, свилена ситарка,
зате ће го земем Бећира туџара,
ће му се наносим, нане, па ће му побегнем;
о што ми се носи, нане, нане, златна белезија,
зате ће го земем, нане, Бећира туџара,
ће му се наносим, нане, па ће му побегнем,
па ће му побегнем во рода ће идем;
о што ми се носет, нане. сребрене колбије,
зате ће го земем Бећира туџара,
ће му се наносим, нане, па ће му побегнем,
Ајрано мори, во рода ће идем.
Па му зела све што г и се сакало,
ка ће него глава не свртела,
па му побегнала и во рода дошла.

108

Налбатинче младо коња кује,
коња кује - коњ му подигрује:
- Не те кујем, коњу, за играње,
току те кујем за пусто продавање.
- Не продавај мене, младо налбатинче,
току продади твуа верна љуба.
- Промени се, љубо, нашари се,
ће те носим, љубо, на Нове пазари.
Телал вика на довно минаре:
- Се продава јена верна љуба,
неје скупе неје ни јефтина, кому двеста кому три стотине.
Ми га купи јено младо Туре,
га онесе во бели дворои.
Во дворои два бела голуба,
једен гуга, а други не гуга:
"Чудо било још не се видело,
да се земет братец и сестрица!"

109

Ја сом се напроменило,
а нема кој да ме гледа,
младо ми аскер отишло,
с' каплара се разљутило,
на сиља не ми го пушта,
да дојде да ме рашета,
кроз тија беле потоци,
ду таја чешма Царева,
да пијем вода студена,
да јадем леп и сирење,
да бидем бела и црвена,
да растем тенка и висока,
да бидем горска анема.

110

Бећарче, тенко и и високо,
што си га лика менало,
за кого си се кинало?
- Ори дејко бела и црвена,
сом чуло и сом разбрало,
другого си засакало,
а мене ми си остајло.
- Бећарче, тенко и високо,
немој да гајле гајлујеш,
тебе ће чека зејнепа,
другого не засакујем
и тебе не те оставам.
- Бећарче тенко и високо,
што си га лика менало,
какво си гајле имало?
- Сом чуло и сом разбрало,
другого си засакало
а мене ми си остајло,
за тија сом се кинало
и лика сом га менало.
- Бећарче, тенко, високо,
немој да слушаш душмани,
шо зборет, шо ти кажујет,
слушај што вели зејнепа:
ти ка ће идеш на аскер,
до Драгаш ће те испратим,
со дечко руо на себе;
ти ка ће дојдеш од аскер,
ја ће пред тебе илезем,
со сантин терлик на рамо,
со мушки рулек во руке,
ти да ми дете дарујеш,
со петстотинка Титова,
ти да ми дете дарујеш,
душмани да испуцаје.

112

Не ли си се наспало, Кузум бела Едије,
три вечери без мене,
еј, око шарено, три вечери без мене?
Четвртујет ја дојде, кузум бела Едије,
тебе дома не најде,
еј, око шарено,
ја те најде зад порта,
со другого седеше, кузум бела Едије,
еј, око шарено,
мој муабет чинеше
и мене не шпоташе.
- Не ми фрљај ифтира, Ћазим- главо пијана,
ја сом била во рода,
ја сом била во мајкинци, Ћазим- главо пијана,
беле руке сом шарило,
дете сом колебало, Ћазим- главо пијана,
и тебе сом чекала.
- Кога дојде од пазар, кузум бела Едије,
не ми рече ожгелдан;
да ми рече ожгелдан, кузум бела Едије,
би ти дало ситарче,
за тебе сом го донело.

113

Да ли те чуле разбрале
шо било чудо големо
во тија село Крушево:
се берет оџе ације
и Џемиљина акраба,
Џемиља ће га тураје,
Џемиља бела и црвена,
Џемиља надалеко чујена,
Џемиља нишан во село,
Џемиља горска анема.
- Јусуфе, мило материно,
Џемиља нејезатебе:
ти ка си ошов во Призрен,
она ти ошла во рода,
ти ка си стигнав од пазар,
тога се Џемиља врати од рода.
Ој море, Јусуф- аџија,
да знајеш имаш име големо,
ти да га туриш Џемиља,
Џемиља нејезатебе,
мајка ће најде поарна,
поарна и поубава.
Ој море, Јусуф- ација,
да л' ти је жаљ за дукати,
или ти је жаљ за алишта?
- Мајчице мила, премила,
алишта огин да ге изгоре,
дукати шејтан да ге изеде,
ка да га Џемиља прежалим,
Џемиља ми га душа изгоре.
Не пројдоа ни шест недеље,
Џемиља га дадоа во Шиштеец,
ке материна роднина,
га даље ће га зимаје
со две рале свирле тупани.
- Мајчиие мила, премила.
ено ге, мајко, идет тупани,
со Џемиљне сватои,
од Бела Земна надолу,
фрљаје пушке куршуми.
Мајчице мила, премила,
затвори врате, пенџери
да не га слушам јекава,
да не ге чујем тупани,
да не ге виђим саватои.
Еј мори, Разо сестрице,
оседлај ми кона дорија,
фрљи му бела теркија,
Џемиља да га испратим
ду шиштеечке гумена.

Илезе Јусув в' сред село,
на ата коња дорија,
на рамо пушка граорка
и алтипатлак во пуас.
Сватои се угшашиа,
кроз село се растурија.
Јусиф ге викна сватои
и Џемиљине девери:
- Немојте, не се плашите,
тупани не застанујте,
терајте свадби редои,
изин ми дајте и мене
да дојдем и ја во Шиштеец,
Џемиља да га испратим
и да ги дадем дарои,
шо ге носила Џемиља.
- Еј мори, бела Џемиљо,
подигни, мори, дуак од чело,
још јен пут да се виђиме,
ја да ти дадем дарои и
алаф да се учиниме.
- Ој море, Јусуф- аџија,
не дигам дуак од чело,
од тебе имам авале.
Замале, Јусуф, премале,
на шиштеттчке завори,
при шиштеечке гробишта.

114

Ој море, Јусуф- аџија,
та што га тури Џемиља,
Џемиља - тенка и висока.
Џемиља - бела и црвена,
Џемиља - горска анема!
Џемиља беше, ка беше,
нигде га таква немаше:
ни во призренска нахија,
нити во Призрен касаба.
- Мајчице мила, премила,
затвори врате, пенџери,
да не ге слушам тупани,
да не ге гладам сватои.
Мајчице мила, премила,
оседлај ми коња дорија,
Џемшва да га испратим,
до шиштеечке гробишта.
Мајчице мила, премила,
ти ми га напрај дубара,
ја да га турим Џемшва,
Џемиља да се омужи,
во сред село Шиштеец,
за нај баш бећара Имера,

115
III

Да ли сте чуле, разбрале,
шо било чудо големо,
во тија село, дадо, Крушево,
Јуфуф га туриф Џемиља,
Џемиља, дадо, нишан во село,
Џемиља, дадо, тенка висока.
Та што си, Јусуф, учиниф,
та што га, Јусуф, тури Џемиља?
Ено ге, мајко, идет тупани
и Џемиљине, мајко, сватои,
сватои, мајко, све Шиштеани,
Џемиља ће га зимаје,
далеко ће га, мајко, онесет.
- Затвори, сестро, врате, пенџери,
да не ге чујем, сестро, тупани
и Џемиљине, сестро, сватои!
- Не желај, Јусуф, не тугуј,
сестра ће најде, Јусуф,
поарна, поарна, Јусуф, и поубава.

116
IV

Јусуф се готви на пазар,
Џемиља веђи удара,
она ће иде на гости,
во тија село Шиштеец,
ке Џаиповци дајџовци,
тамо ће косме боојса,
тамо ће руке нашари.
Јусуф од пазар се враћа,
од Бара се натурује,
овчари ге прашујеше:
- Овчари, млади чобани,
чије се онја сватои,
од Бела Земна, џанам, надолу?
- Еј море, Јусуф- аџија,
тија се све Шиштејани,
на беле ђокој, Јусуф- јанале,
Џемиља, Јусуф, ће га зимаје.
со две рале, Јусуф; тупани.
- Мајчице мила, премила,
затворај, мајко, врата, пенџери,
да не ге, мајко, чујем тупани,
ка ће га, мајко, дигаје Џемиља,
Џемиља, мајко, нај баш манеста.
- Не желај, Јусуф, не се кини,
мајка ти нашла, Јусуф, поарна
поарна, Јусуф, и поубава:
Исљам- агина, Јусуф, плевнарка.
- Разијо, овчја пачунко.
оседлај ми коња дорија
Џемиља да га испратим
до новосевске бачила,
до шиштеечке бачила.

- Сватои сви Шиштеани,
да л' ће ми изин дадета,
Џемиља да га дарујем?
Џемиљо, горски трндафиљ,
подигни, џанам, дуак нагоре,
још јенош да се виђиме,
ето ти носим, џанам, аманет,
аманет- капа со дукати,
земи и ђердан нареден,
за друга, џанам, овја не личи.

117

Јусуф се готви на пазар,
Џемиља веђи удара,
Џемиља се готви на гости,
во Џаиповци дајџовци,
тамо ће руће к носа,
тамо ће косме бојојса.
Јусуф ка дојде од пазар,
Џемиља га дома не најде.

- Ој море, Јусуф- аџија,
Џемиља ошла на гости,
во Џаиповци дајџовци.
- Пратите Раза дросуљка,
нека га викне бела Џемиља.
- Џемиљо, бела и црвена,
Јусуф ти дошоу од пазар,
свекаква ти свила надонеу,
да ђе наредиш дукати.
- Скрши шија, бре, Разо дросуљко,
пушти ми жоуте дукати,
ка не јејунак за мене

- Ој море, Јусуф- аџија,
Џемиља неје за тебе,
во кућа никого не слуша,
во кућа тербиет не знаје,
тури га неке не седи,
кућава неке не уљи.

118
VI

Што било, мајко, чудо големо,
во тија, мајко, село Крушево,
Јаусуф га тури, мајко, Џамиља,
Џамиља, мајко, млада манеста,
Џамиља, мајко, белаи црвена,
Џамиља, мајко фидан босиљок,
Џамиља, мајко, горска анема.

Јусуф се враћа од Призрен,
од Бара се, мајко, натурује,
овчари, мајко, ге прашујеше
- Овчари, млади чобани,
чије се, вели, овја сватои
од Бела Земна, џанам, надолу?
- Еј море, Јусуф- аџија,
они се све Шиштејани,
на беле ђокој Јусуф- јанале,
Џемиља, Јусуф, ће га зимаје,
далеко ће га, Јусуф, онесет,
во тија село, Јусуф, Шиштеец.
- Несибо, овчја пачунко,
затворај, мори, врате, пенџери,
да не ге, мори, чујем тупани,
ка ће га, мори, дигаје Џемиља,
Џемиља, мори, млада манеста.
- Не желај, Јусуф, не плачи,
мајкати нашла, Јусуф, поарна,
поарна, Јусуф, и поубава,
Исљам- агина, Јусуф, плевнарка.
- Оседлај ми, мајко, коња дорија,
да га испратим, мајко, Џемиља,
до новоселске, мајко, бачила,
до шиштеечке, мајко, гробишта.
- Сватои сви Шиштејани,
да ли ће ми изин, џанам, дадете,
Џемиља, џанам, да га дарујем?
Џемиљо горска анемо, џанам,
подигни, мори, дуак нагоре,
још јен пут, мори, да се виђиме,
дарои ти сом, мори, донесов:
капа со дукати - ђердан нареден,
од мене ти се овја аманет,
на друга, мори, овја не личет.

119
I

- Дојди вечер, Асан, по вечера,
дојди вечер, Елмас кара- Асан,
вечер по вечера,
Елмас кара Асан, во глуо доба,
имам нешто, Елмас кара- Асан,
нешто да ти кажем;
матери да речеш,
Елмас кара- Асан, да га израдујеш:
ја ће ти дојдем вечер по вечара;
да донсеш терлик сантинлија,
го донеси, Елмас кара- Асан,
вечер во четврток,
дур је бабо, Асан, во џамија;
да напрајте, Елмас кара- Асан,
сарма оризлија,
да собереш све свуа акраба.

120

- Дојди вечер, кара- Асан, вечер по вечера,
дур ми бабо клања теравија,
дур са сестре, Елмас кара- Асан, долу во комшије,
имам нешто, Елмас кара- Асан, нешто да ти кажем,
ће ти бегам вечер во четворток,
матери да кажеш, Елмас кара- Асан, бабета да прашаш;
да уготвите, Елмас кара- Асан, убава вечера,
да уготвите терлик чадрлија,
терлик чадрлија, Елмас кара- Асан, од убава сантина.
- Матере сом прашау, Кадемшо калешо и старого бабета,
мати не ме жени, Кадемшо калешо, еште сом малекау,
ашиџице играм све со малекаве деца,
синојка сом, Кадемшо калешо, сва ноћ не дремнало,
ми га јутисале баш прва садица,
Кадемшо калешо, пуста куршумлија.

121

Гугуле, море, стојуле,
зашто не дојде синојка,
на таја слатка вечера,
на тија јагње печено,
на тија вино црвено.
До повноћ ти сом чекало,
до јогин сом се успало,
скутача сом изгорело.
Ме повикале на прглен,
ме потерале да тенчим
со блуајчава пченица,
и со душливо маслиште.

122

Остаила, Фатима дормина, врате отворене,
ги влезоа, Фатими дормини, седмина бећара,
га најдоа, Фатима дормина, гола гологлава,
боса, гологлава.
Писна викна, Фатима дормина, како љута змија:
- Не се плаши, Фатимо дормино, несме лоше љуђи,
мије ти сме, Фатимо дормино, бабове апапи.
Ги врзаа, Фатими дормини, очи со светнарка,
уста со полутка,
па га турија врећа козинава,
га дигнаа ка жито на рамо,
ће га носет, Фатима дормина,
ке Исљама Чучуља:
- Отвори ни, бре, Исљам Чучуље, врата обе крила,
ти носиме Фатима дормина, бела голубица.

123

Ори севдо, севдалино,
не ли ти се нажаљује
сом останав сам сирома,
без матере и бабајка.
Ори севдо. севдалино,
не ли ти се нажаљује,
сам легинам, сам станујем,
на пов ноћ се разбудујем,
лево, десно разхледујем,
да не има кој до мене,
да не има кој при мене.
Ори севдо, севдалино,
не ли ти се нажаљује,
цев ноћ горим туар дрва,
јопе ти сом незагријан;
на ноћ јадем кило шећер,
јопе ти сом необлажен.

- Море дејче бело,
да ли би ме зело?
- Ја би те зело, бре, бећарче,
ама си сирото,
сирото без кућа.
- Ако кућа немам,
голем мерак имам,
беле паре имам:
кућа ће напрајме,
кућа на два ката,
пенџер срчалија,
врата хајмалија,
таван шинделија,
оџак чушелија.

125

- Воденичаре, стар пријатељу,
сомели ми го житенцево.
- Млајнесто, кузум невесто,
воденица вода нема, не ти го мељем.
- Воденичаре, стар пријатељу,
место вода мује свзе, аман,
сомели ми го житенцево!
- Ори млајнесто, кузум невесто,
воденица камен ми нема, аман,
не ти го мељем.
- Воденичаре, бабов пријатељ,
место камен муа права става, аман,
сомели ми го житово!
- Воденичаре, стар пријатељу,
сомели ми го житенцево.
- Воденица трепетељке нема,
не ти го мељем.
- Место трепетељке, мује беле руке,
аман, сомели ми го житово!

126

Темнина беше не видех,
јен јелен шета по река:
на јен рок носи дивојка,
на друг рок носи јунака.
Јунак ги дејки збореше:
- Дивојко, тенка прелио,
ево ти рукајка мисирка,
да ми напраиш, препраиш,
од бела свила кошуља,
од жоута свила шаувари.

127

Гледаниче, отвори вратиће,
да ти виђим твује бело лице,
нашарено со скопска бела вода,
скопска бела вода, градско црвенило.

Илези ми, севдо, на портиће,
да ти виђим твује црне очи,
да те прашам, право да ми кажеш:
да л'ме сакаш, ели ме подеваш,
ел' мајтап ме играш?
- Гледанику, право да ти кажем,
ја те сакам и мерак ти имам
и од тебе невазђетисујем,
не ме дава муа стара мајка,
стара мајка и стари бабајко,
не ме даваје, не те бендисујет,
дека си сирото, дека кућа немаш.
Ако кућа немам, златне руће имам,
паре ћа ћарујем,
кућа ће напрајме, кућа на три ката.


128

Милка седи на чардаче,
на чардаче на меко јастаће,
отворила, Милка, џани пенџер,
ем се гледа, Милка, ем се чешља,
лева рука - виндиљ чешељ,
десна рука - огледало.
Ка шо сом бела и црвена,
еште да имам гајтан веђи,
црне очи мачор аве.


129

Играећи, Ђулиза џубе оћинала,
ми отиде, Ђулиза, џубе да надава,
џубе да надава, ће Усен терзија.
Лупна, чукна, никој не илиза.
Ги илезе, Ђулизи, мајка Усенова:
- Ајде вамо, Ђулизо малова, Усен не је
дома,
Усен ошоу, Ђулизо, долу во чаршија,
комар да игра, Ђулизо, раћија да пије.
Се измами, Ђулиза малова, и во кућа
влезе
и се скачи горе во одаја.
Ко ће виђи, Ђулиза малова, шо ће виђи:
Усен довчиште на црна постећија.
- Ајде влези, Ђулизо, шака да прајиме.
- Трни се од тује е старо довчиште,
ја не знајем шака ка се праји.
Ми га вати, Усен довчиште, Ђулиза
малова,
ми га врли на шарена постеља.

130

Илези, моме, на порта,
да ти га виђим ликата,
шо лика има на тебе,
на книга да га нацртам,
кога ће идем на асћер,
ко ће ме текне за тебе,
книгата ће га отворим,
сликата ће га разгледам,
туга зе тебе ће ми замине.


131

Брале се брале бећари,
на таја трава зелена,
под село на рудина,
под таја врба зелена,
тегнале тенка пијанка,
кому ће пане Афиза.
Афиза пана Дестану,
Дестану, нај баш бећару,
сама му дома отиде,
сама му порте отвори,
му пушти руде шиљејна,
се скачи гор в'одаја,
свекрви рука ги фати,
Емина зова загрли.
- Афизо, тужна и жалосна,
Афизо, груба одала,
за кого си избегала,
Дестан ће иде на аскер,
кој ће ти кроји алишта,
кој ће ти фати тупани?
- Емино, мила зовице,
ја не ви тражим алишћа,
нити ви тражим тупани,
не ли сом зела Дестана,
Дестана нај баш бећара.
Емино, мила зовице,
со дечко руо ће седим,
ја ће го чекам Дестана,
дур да ми дојде од аскер.

132
Ми отиде Зелијана на студенец,
да насипе, Зелијана, ладна вода,
ги илезе, Зелијани, Јакуп- ага,
ги пресече, Зелијани, гшетен комар.
Дојд�