Дневник Блиц, Београд, 22. децембар 1999.

Песме изнад истока и запада

Стихови владике Николаја Велимировића преточени у музику

Помало несвакидашњи призор, који је екипа "Блица" затекла у студију "О" на снимању музике на збирку владике Николаја Велимировића "Пјесме изнад Истока и Запада", означио је почетак интересантног музичког пројекта који ће уз врсне певаче, мање познате ширем аудиторијуму, окупити и познате рок-музичаре. Молебан, тј. молитву за успешан рад током предстојећих месец дана колико је планирано и у славу владике Николаја одслужио је јеромонах Јован. Идеја митрополита црногорско-приморског Амфилохија, рађена под окриљем и у издању "Светигоре", почела је да се остварује снимањем пет песама "Гора висока", "Услиши нас Боже наш", "Све је Твоје Боже", "Дарови Светог Јована Владимира" и "Химна Светом Сави".

Осим Светлане Спајић, Горана Марића, Драге Сенића, Драгутина Александрића и Милоша Велимира, на албуму ће сарађивати и Небојша Крстић и Срђан Шапер (ex "Идоли"), Дејан Вучетић, фронтмен групе "Darkwood Dub", Цане, лидер групе "Партибрејкерс"... Сниматељ и продуцент је Иван Кљајић.

"Збирку Пјесме изнад Истока и запада одсвирали су и отпевали људи са искуством потпуног разорења источне и западне културе, какву смо некада познавали. Једино искуство које наша генерација има је искуство самоурушавања и слома. Због тога она има и најдубљи порив за обновом и грађењем", написано је у пропратном материјалу.

Албум духовних песама у модерном музичком руху појавиће се у издању "Светигоре" почетком следеће године,"двијехиљадите од рођења Јединог Човјекољупца међу нама људима".

Н. Грујић

Магазин НИН, бр. 2564, 17. фебруар 2000, Београд

Православни рокенрол

У издању "Светигоре" која делује под окриљем Црногорско-приморске митрополије, ускоро ће се појавити CD стихова владике Николаја Велимировића у извођењу познатих рокера (Цане "Партибрејкерс", Макс "Бјесови"...) О пројекту који носи назив "Песме изнад Истока и Запада", говори један од челних људи "Светигоре", јеромонах Јован Ћулибрк:

"Као што је Студеница узела језик запада тога времена и преобразила га у ноту православља, и сам владика Николај узимао је ондашње шлагере и преображавао их у народне песме. Слично се догађало и са нашим пројектом, који представља дуги процес калемљења православља и поп-музике. Основу чине стихови владике Николаја, који су, као и Његошеви, ушли у народни језик, а да људи тога нису ни свесни. Поп-култура је настала као побуна што се западни свет изменио. Ипак, тамошњи бунтовници, од наизглед правих идеолога, за кратко време су постајали профитери. Учесници овог нашег пројекта су истински бунтовници, а не бизнисмени попут Мадоне или U2."

Магазин Репортер, Бања Лука, бр. 95, 16. фебруар 2000.

Музички пројекат
Изнад истока и Запада

Интервјуи

Јеромонах Јован Ћулибрк: Вапај за смислом, јасан и гласан

Драго Сенић: Срећно крштен по рођењу

Горан Марић Макс, еx-"Бјесови": Највећа Божија милост

Јеромонах Јован Ћулибрк

Вапај за смислом, јасан и гласан

Нисам поборник теорија завјере, али бојим се да је у питању био врло јасан политички програм који је уништавао српску поп културу. Због недостатка ње, ми нисмо били у стању да свијету његовим језиком кажемо истину

Симбиоза рокенрола и православља на овим просторима није била пречеста појава, па је и сама најава пројекта који ће на темељима поезије великог православног мислиоца владике Николаја Велимировића окупити нека водећа имена југословенског рокенрола била довољна да изазове велику пажњу. Тако је било и у Бањалуци трајно везаној за неке од есенцијалних домета транспоновања православне духовности у рокенрол, као што су Падот на Византија и Анастасија. Човјек који је био укључен у неке од њих, јеромонах Јован Ћулибрк је препуном амфитеатру Филозофског факултета у Бањалуци, а уз помоћ неких од стваралаца овог пројекта, покушао да приближи идеју која је привукла на први поглед тако неспојиве музичаре попут Партибрејкерса, Шапера и Крстића, Горана Трајковског из Анастасије, Маргиту Стефановић, Вучу из Darkwood Dub-а, Јасмину Митрушић из легендарних новосадских бендова Луна и Ла Страда, па све до двојице музичара који у овом сазвијежђу само привидно изгледају као мање потенцијално интересантни, а у ствари су највећи дио пројекта изгурали управо они, Горан Марић Макс из више непостојећих Бјесова и Драго Сенић из београдских Qrvi.

"Песме изнад Истока и Запада" у рокерској одори, ако све буде по плану, свјетло дана ће угледати на Васкрс у Краљеву, граду српских царева.

Јеромонах Јован: Једном сам питао Срђана Шапера када би омот "Одбране..." изгледао као "Sgt. Pepper", ко би био на њему. Он ми је одговорио: "Па, не знам много људи, али сигурно би на њему била три човјека која су тада пресудно утицала на нас - тадашњи јеромонаси Амфилохије, Атанасије и Иринеј." Мислим да је то најбољи одговор о чему се ради. "Одбрана и последњи дани" су били свакако можда несигуран, али први и неопходан корак за ово до чега је дошло. Пут преображења није лак и све од Идола преко Падот на Византија, Мизара, Телонауке Совршене, Апорее и Анастасије, до чињенице да Црква коначно стаје иза оног што је "Достојевски двадесетог вијека". А ја заиста мислим да је Јан Кертис (Ian Curtis) оно што је роман био на крају двадесетог вијека. Многи су се чудили Достојевском и говорили какав је то пророк који пише романе, али ја заиста мислим да је пророк могућ и у овом свијету, свијету поп културе, тако да је онај који је требало да се нађе на омоту "Одбране и последњих дана" благословио настанак "Песама изнад Истока и Запада "и тиме је прича дефинитивно заокружена.

Нека катастрофа која се иначе десила половином осамдесетих. Сјећамо се дана када је нестала Луна, када је нестао Шарло Акробата. Ево, мени је једна од најрадоснијих ствари када сам прочитао оно што је Маги рекла у интервјуу за НИН да она данас када гледа види само први албум Катарине и донекле други албум ЕКВ као нешто што је било важно, а за остало мисли да је био промашај. Ја искрено мислим да је средином осамдесетих дошло до неког холокауста над српском културом када се одједном појавило нешто што се зове неодговорност, јер, замислите, одједном од чињенице да је Беби Дол радила са Хауардом Дивотом (Howard Devoto) и i Rip Rag & Panic, да је Вивијан Голдмен учествовала на албуму Идола дошли смо до тога да је наша сцена на почетку деведесетих била потпуно сељачка. Нисам поборник теорија завјере, али бојим се да је у питању био врло јасан политички програм који је уништавао српску поп културу. Због недостатка ње, ми нисмо били у стању да свијету почетком овог несрећног рата његовим језиком кажемо истину о томе шта се овдје дешава.

Мислим да су оне у најбољем смислу њихов повратак. Значи не само подсјећање. Ми се сви са позитивном носталгијом сјећамо тих времена, али спремност с којом су људи ушли у овај пројекат и прије свега искрено мислим квалитет оног што је створено, говори да је Бог, како каже псалмопјевац Давид, сачувао силу своју у људима, да је Христос ту некад запретану силу ослободио, јер мени се чини да ово што су ови људи створили појединачно можда најбоље пјесме које је свако од њих створио.

Свако ко је дубоко копао, дубоко је ископао. А ко дубоко копа, копа за Христом на било који начин. "А Христос је као океан", као што рече стара Луна, па собом покрива све.

И древне црквене мелодије су првобитно биле мелодије дионисијских свечаности. Наш први глас у византијском појању у Старој Грчкој је служио за тренирање омладине и војске. Данас је то најљепши литургички глас. Ја тиме не мислим да ћу врло битно разграничити ствари. Ова плоча је само знак једног великог почетка, а не канонизованог црквеног облика ако би неки хтјели тако да схвате. То је израз дубинског вапаја за смислом, само не нечујног него врло јасног и гласног. Вапаја за смислом дубоког покајног бијега и дубоког уцрковљења једне генерације и, коначно, изрази њене радости. Као што кажем да су се сви чудили да је роман био искориштен за пророштво једног Достојевског, тако се сада можда чуде и овом новом облику, али то само значи да је Христос вјечно нов и вјечно млад, ништа више.

Небоjша Ристић

Драго Сенић, "Qрве":

Срећно крштен по рођењу

То је неки сплет срећних околности да наш бенд никад није постао превише познат, те да никад нисмо превише ни желели да припадамо мејнстриму. Како су године пролазиле, све више смо схватали да наш рад остаје незапамћен, тако да сам ја ово доживео као велику срећу, да су се нека моја размишљања поклопила са оним што је била идеја Митрополије црногорско-приморске и Светигоре, тако да су моја размишљања представљена на прави начин. Био је то природан начин да се музика мог бенда стави у један прави контекст.

Ја сам бављење музиком доживљавао као метаморфозу у нешто боље. Касније дружење са људима и оцима цркве помогло ми је да своје одрастање усагласим са животом у цркви. Верујем да је то што сам крштен по рођењу било срећа, да је мој живот имао срећнији ток.

Горан Марић Макс, еx-"Бјесови":

Највећа Божија милост

То је у суштини тајна над тајнама, како Господ сваког од нас призива себи. Ја сам доживео највећу Божију милост, јер сам осетио призив ка Богу. Дошао сам до тога да сам имао две године кризе, да смо се ми као група "Бјесови", с таквим називом, изборили да том својом последњом плочом којом смо покушали да се искупимо следимо онај пример Достојевског када је, употребићу речи Беле Хамаша: "Ако је Достојевски измислио Зле духове, онда је он највећи злочинац света, али ако их је, пак, само открио, онда је био највећи алхемичар света." Он нам је показао начин на који се демони могу победити, а то је љубављу, самопрегором, стрпљењем и смиреношћу. Та нека максима коју смо нашли код Беле Хамаша охрабрила нас је да трећим томом своје "Бјесовске трилогије" покушамо да дамо назнаку. Трећа плоча је била наша и моја молитва да нас Господ прими себи, јер сам био свестан сагрешења и стравичног пада.

Имали смо то бројно поклоништво које смо заслужили ваљда најгласнијим криком који је могао да се чује тада на домаћој сцени. "Бјесови" су на другој плочи радили оно што "Бјесови" и раде, само ми данас немамо чуло да то чујемо. "Бјесови" заправо урлају и вриште, стварају кризу. Та плоча је уједно била и протест против оваквог облика живота, оваквог битисања. Захваљујући искрености тог крика, Господ нам је подарио милост да пробамо да направимо то искупљење. Наша трећа плоча је зато била најмање бјесовска, али смо заузврат добили то да су нам људи по први пут прилазили на улици без страха, телефонирали нам, причали са нама, и осетио сам да су многи ту трећу плочу осетили као олакшање.