превод Ђура Даничић
Друга књига дневника
ДРУГА КЊИГА ДНЕВНИКА
Соломун приноси жртве у Гаваону. Бог се јавља Соломуну и услишивши му молитву даје му мудрост и богатство.
1. И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Бог његов бјеше с њим, и узвиси га веома.
*1 Цар. 2, 46.
2. И Соломун рече свему Израиљу, тисућницима и стотиницима и судијама и свијем кнезовима свега Израиља, главарима домова отачких,
3. Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која бијаше у *Гаваону; јер ондје бијаше шатор од састанка Божијега, који начини Мојсије слуга Господњи у пустињи.
*1 Днев. 16, 39; 21, 29.
4. А *ковчег Божји бјеше пренио Давид из Киријат-Јарима на мјесто које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму.
*1 Днев. 16, 1.
5. И *олтар мједени који начини *Веселеило, син Урија сина Орова, бијаше ондје пред шатором Господњим. И потражи га Соломун и сав збор.
*2 Мој. 38, 1, 2.
6. И *принесе Соломун ондје пред Господом на олтару мједеном, који бијаше пред шатором од састанка, принесе на њему тисућу жртава паљеница.
*1 Цар. 3, 4.
7. Ону ноћ јави се Бог Соломуну и рече му: ишти шта хоћеш да ти дам.
8. А Соломун рече Богу: ти си учинио велику милост Давиду оцу мојему и поставио си мене царем на његово мјесто.
9. Нека дакле, Господе Боже, буде тврда ријеч твоја, коју си рекао Давиду оцу мојему, јер си ме поставио царем над народом којега има много као праха на земљи.
10. Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овијем и долазим, јер ко може судити народу твојему тако великому?
11. Тада рече Бог Соломуну: што ти је то у срцу, а не иштеш богатства, блага ни славе, ни душа ненавидника својих, нити иштеш дуга живота, него иштеш мудрости и знања да можеш судити народу мојему, над којим те поставих царем,
12. Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какове нијесу имали цареви прије тебе нити ће послије тебе имати.
13. И врати се Соломун с висине која бијаше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем.
14. И накупи Соломун кôлâ и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.
15. *И учини цар те бијаше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
*2 Днев. 9, 27.
16. И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цијену.
17. И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви Хетејски и Цареви Сирски преко њих добиваху.
Соломунова погодба с Хирамом Царем Тирским о зидању храма.
2. И науми Соломун да зида дом имену Господњему и дом царски себи.
2. И *одброји Соломун седамдесет тисућа носилаца и осамдесет тисућа који ће тесати у гори, и три тисуће и шест стотина настојника над њима.
*1 Цар. 5, 15.
3. И посла Соломун ка Хираму цару Тирском и поручи му: *како си чинио Давиду оцу мојему и слао му дрва кедровијех да зида себи кућу гдје ће сједјети, учини тако и мени.
*1 Днев. 14, 1.
4. Ево рад сам зидати дом имену Господа Бога својега да му га посветим да се кади пред њим кадом мириснијем и да се постављају хљебови вазда и да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, и у суботе и на младине и на празнике Господа Бога нашега, што треба да бива у Израиљу довијека.
5. А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свијех богова.
6. *А ко би могао њему сазидати дом кад га небо и небеса над небесима не могу обухватити? и ко сам ја да му сазидам дом? него само да се кади пред њим.
*1 Цар. 8, 27; 2 Днев. 6, 18.
7. Тако сада пошљи ми човјека вјешта, који умије радити од злата и од сребра и од мједи и од гвожђа и од скерлета и од црвца и од порфире, и који зна резати, да ради с умјетницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је добавио Давид отац мој.
8. И пошљи ми дрва кедровијех и јеловијех и алгумима с Ливана, јер знам да слуге твоје умију сјећи дрва Ливанска; а ево слуге ће моје бити с твојим слугама,
9. Да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван.
10. А ево, посленицима који ће сјећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет тисућа кора, и двадесет тисућа кора јечма, и вина двадесет тисућа вата, и уља двадесет тисућа вата.
11. И одговори Хирам цар Тирски у књизи коју посла Соломуну: што Господ љуби свој народ зато те постави царем над њим.
12. И говораше Хирам: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је створио небо и земљу, што је дао цару Давиду сина мудра, паметна и разумна, који ће сазидати дом Господу и царски дом себи.
13. Шаљем ти дакле човјека вјешта и разумна, Хирама Авива,
14. Сина једне жене између кћери Дановијех, којему је отац био Тирац; он умије радити од злата и од сребра, од мједи, од гвожђа, од камена и од дрвета, од скерлета, од порфире и од танкога платна и од црвца, и резати свашта, и измислити свашта вјешто што му се да, нека ради с твојим умјетницима и с умјетницима господара мојега Давида оца твојега.
15. Нека дакле пшеницу и јечам, уље и вино, што је рекао господар мој, пошље слугама својим.
16. А ми ћемо насјећи дрва на Ливану колико ти год треба, и спустићемо их у сплавовима морем у Јопу, а ти их оданде вози у Јерусалим.
17. Тада Соломун изброји све иностранце који бијаху у земљи Израиљевој послије бројења кад их изброји Давид отац његов, и нађе их се сто и педесет и три тисуће и шест стотина;
18. И одреди од њих седамдесет тисућа који ће носити, и осамдесет тисућа који ће тесати у планини, а три тисуће и шест стотина настојника да настоје да ради народ.
Опис храма.
3. И *поче Соломун зидати дом Господњи у Јерусалиму † на брду Морији, **које би показано Давиду оцу његову на мјесту које бјеше приправио Давид, на гумну Орнана Јевусејина.
*1 Цар. 6, 1 и даље. † 1 Мој. 22, 2; **1 Днев. 21, 18.
2. А поче зидати другога дана другога мјесеца четврте године царовања својега.
3. А овако заснова Соломун да зида дом Божји: у дужину шездесет лаката по старој мјери, а у ширину двадесет лаката.
4. А тријем који бијаше пред дужином уз ширину дома имаше двадесет лаката, а у висину сто и двадесет; и обложи га изнутра чистијем златом.
5. А дом велики обложи дрветом јеловијем, потом га обложи чистијем златом, и озго начини палме и ланце.
6. И обложи дом камењем драгим да је накићен, а злато бијаше Парвајимско.
7. Обложи златом дом, греде, прагове и зидове и врата, и изреза херувиме по зидовима.
8. И начини дом за светињу над светињама, дуг уз ширину дома двадесет лаката, и широк двадесет лаката и обложи га чистијем златом, којега отиде до шест стотина таланата.
9. А на клине даде педесет сикала злата; и клијети обложи златом.
10. И начини у дому светиње над светињама два херувима, направе умјетничке, и обложи их златом.
11. И крила тијех херувима имаху у дужину двадесет лаката: једно крило бијаше од пет лаката, и тицаше у зид од дома и друго крило бијаше од пет лаката, и тицаше у крило другога херувима;
12. Тако и другога херувима крило бијаше од пет лаката, и тицаше у зид од дома, и друго му крило бијаше од пет лаката и састављаше се с крилом другога херувима.
13. Крила тијем херувимима бијаху раширена на двадесет лаката, а они стајаху на ногама својим, лицем окренутим у дом.
14. И начини *завјес од порфире, од скерлета, од цврца и од танкога платна, и по њему начини херувиме.
*2 Мој. 26, 31.
15. И начини пред домом два ступа, у висину од тридесет и пет лаката, и оглавља озго на сваком од пет лаката.
16. И начини ланце као у светињи, и метну их на врх ступова, и начини сто шипâкâ, и метну их међу ланце.#
17. И постави ступове пред црквом, један с десне стране а други с лијеве, и десни назва Јахин а лијеви Воас.
Опис појединијех одјељења и посуђа у храму.
4. И начини олтар од мједи, двадесет лаката дуг и двадесет лаката широк, а десет лаката висок.
2. *И сали море, десет лаката бјеше му од једнога краја до другога, округло унаоколо, пет лаката високо; а унаоколо му бјеше тридесет лаката.
*1 Цар. 7, 23.
3. А под њим бијаху ликови воловски, који стајаху свуда унаоколо, по десет на једном лакту, те окружаваху море: два реда бијаше тијех волова, саливенијех с морем.
4. И стајаше море на дванаест волова, три гледаху на сјевер, а три гледаху на запад, а три гледаху на југ, а три гледаху на исток, а море стајаше озго на њима, и задња страна свијех њих бијаше унутра.
5. Дебљина му бијаше с подланице, а крај му бијаше као крај у чаше, као цвијет љиљанов, а примаше три тисуће вата.
6. И начини десет умиваоница, и метну их пет с десне стране, а пет с лијеве, да се у њима пере, што год требаше за жртву паљеницу, у њима праху; а море бијаше за свештенике да се у њему умивају.
7. И начини десет свијетњака од злата, облика каки им требаше, и намјести их у цркви, пет с десне стране а пет с лијеве.
8. И начини десет столова, и намјести их у цркви, пет с десне стране а пет с лијеве; и начини стотину чаша од злата.
9. И начини тријем свештенички и велики тријем, и врата на тријему, и окова врата у мјед.
10. А море метну на десну страну к истоку с југа.
11. Још начини Хирам лонце и лопате и котлиће, и сврши Хирам посао, који ради цару Соломуну за дом Божји:
12. Два ступа, и два оглавља округла наврх ступова, и плетенице двије да покривају два оглавља наврх ступова;
13. И четири стотине ш*пâкâ
на двије плетенице, два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља наврх ступова;
14. И начини подножја, и умиваонице начини на подножја;
15. Једно море, и дванаест волова под њим;
16. И лонце и лопате и виљушке, и све справе за њих начини Хирам Авив цару Соломуну за дом Господњи од углађене мједи.
17. То је цар саљевао у равни Јорданској у земљи иловачи између Сохота и Саридате.
18. И начини Соломун свега овога посуђа врло много, да се није тражило мјера мједи.
19. Начини Соломун и све друге справе за дом Божји, и олтар од злата и столове на којима стајаху хљебови постављени;
20. И свијетњаке са жишцима њиховијем од чистога злата да горе пред светињом над светињама по обичају;
21. И цвијетове и жишке и усекаче од злата; а то злато бијаше веома добро;
22. И ножеве и котлиће и кадионице и клијешта од чистога злата; и врата од дома, врата унутрашња од светиње над светињама, и врата од дома на која се улажаше у цркву, бијаху од злата.
Освећење храма.
5. И *тако се сврши сав посао што уради Соломун за дом Господњи; и унесе Соломун што бјеше посветио Давид отац његов, и сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Божијега.
*1 Цар. 7, 51.
2. Тада *сабра Соломун старјешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевијех у Јерусалим да пренесу ковчег завјета Господњега из града Давидова, које је Сион.
*1 Цар. 8, 1 и даље.
3. И скупише се к цару сви људи Израиљеви на празник који бива седмога мјесеца.
4. И кад дођоше све старјешине Израиљеве, узеше Левити ковчег.
5. И пренесоше ковчег и шатор од састанка и све судове свете што бјеху у шатору, пренесоше свештеници и Левити.
6. А цар Соломун и сав збор Израиљски који се сабра к њему принесоше пред ковчегом на жртву оваца и говеда толико да се не могаше од мноштва ни избројити ни прорачунати.
7. И унесоше свештеници ковчег завјета Господњега на мјесто његово, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.
8. Јер херувимима бијаху раширена крила над мјестом гдје ће стајати ковчег и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.
9. И повукоше му полуге тако да им се крајеви виђаху од ковчега на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху, и осташе ондје до данас.
10. У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче које метну Мојсије на Хориву кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из Мисира.
11. А кад свештеници изидоше из светиње, јер свештеници који се нађоше освешташе се не пазећи на ред,
12. *И Левити пјевачи сви, који бијаху уз Асафа и Емана и Једутуна, и синови њихови и браћа њихова, обучени у танко платно, стајаху с кимвалима и псалтирима и с гуслама с источне стране олтару, и с њима сто и двадесет свештеника, који трубљаху у трубе,
*1 Днев. 25, 1.
13. И кад они који трубљаху у трубе и који пјеваху, сложно једнијем гласом хваљаху и слављаху Господа, и кад подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа *да је добар, да је довијека милост његова, тада се напуни облака дом Господњи,
*1 Днев. 16, 34.
14. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божји.
Молитва Соломунова при освећењу храма.
6. Тада *рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.
*1 Цар. 8, 12 и даље.
2. А ја сазидах дом теби за стан и мјесто да у њему наставаш довијека.
3. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
4. И рече: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом, говорећи:
5. Од онога дана кад изведох народ свој из земље Мисирске, не изабрах града међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом гдје би било име моје, нити изабрах човјека који би био вођ народу мојему Израиљу,
6. Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
7. *И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљева.
*2 Сам. 7, 2.
8. Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио.
9. Али нећеш ти сазидати тога дома, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему.
10. И тако испуни Господ ријеч своју коју је рекао, јер устах на мјесто оца својега Давида и сједох на пријесто Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљева.
11. И намјестих овдје ковчег, у ком је завјет Господњи што је учинио са синовима Израиљевијем.
12. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје.
13. А бјеше начинио Соломун подножје од мједи и метнуо га насред тријема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на кољена пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу.
14. И рече: Господе Боже Израиљев! нема Бога такога какав си ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завјет и милост слугама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим;
15. Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.
16. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мојему што си му рекао говорећи: *неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мојему, као што си ти ходио преда мном.
*2 Сам. 7, 16.
17. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду.
18. Али хоће ли доиста Бог становати с човјеком на земљи? *Ето, небо, и небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах.
*2 Днев. 2, 6.
19. Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом ти се данас моли слуга твој.
20. Да буду очи твоје отворене над домом овијем дању и ноћу, над овијем мјестом, гдје си рекао да ћеш намјестити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом мјесту.
21. Чуј молбе слуге својега и народа својега Израиља, којима ће се молити на овом мјесту, чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј и смилуј се.
22. Кад ко згријеши ближњему својему, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому,
23. Ти чуј с неба, и учини, и суди слугама својим плаћајући кривцу и дјела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој.
24. И кад се разбије пред непријатељем народ твој Израиљ зато што ти згријеше, па се обрате и даду славу имену твојему и помоле ти се и замоле те у овом дому,
25. Ти чуј с неба, и опрости гријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховијем.
26. Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему и од гријеха се својега обрате, кад их намучиш.
27. Ти чуј с неба, и опрости гријех слугама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу својему у нашљедство.
28. Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или гусјенице кад буду, или га стегне непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло и кака год болест,
29. Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега народа твојега Израиља, ко позна муку своју и бол свој и подигне руке своје у овом дому,
30. Ти чуј с неба, из стана својега, и опрости и подај свакоме по путовима његовијем, што знаш у срцу његову, јер ти сам знаш срца синова човјечијих;
31. Да те се боје ходећи путовима твојим докле су год живи на земљи, коју си дао оцима нашим.
32. И иностранац који није од народа твојега Израиља, него дође из далеке земље имена ради твојега великога и руке твоје крјепке и мишице твоје подигнуте, кад дође и помоли се у овом дому,
33. Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име твоје и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овај дом, који сазидах.
34. Кад народ твој изиде на војску на непријатеље своје путем којим га пошљеш, и помоле ти се окренувши се ка граду овому, који си изабрао, и к овому дому, који сам сазидао имену твојему,
35. Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу.
36. Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе, и одведу у земљу даљну или која је близу,
37. Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи ропства својега, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо и скривисмо;
38. И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи ропства својега, у коју буду одведени у ропство, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, и ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,
39. Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу својему што ти буду згријешили.
40. Тако, Боже мој, нека буду очи твоје отворене и уши твоје пригнуте на молбу у овом мјесту.
41. И тако, *стани, Господе Боже, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје; свештеници твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци твоји нека се радују добру.
*Псал. 132, 8-10.
42. Господе Боже, немој одвратити лица својега од помазаника својега; опомињи се милости обећане Давиду слузи твојему.
Свршетак свечаности освећења. По други пут јавља се Господ Соломуну.
7. А кад сврши Соломун молитву, *сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом,
*3 Мој. 9, 24; 1 Цар. 18, 38.
2. Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи.
3. А сви синови Израиљеви видећи гдје сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, *јер је добар, јер је довијека милост његова.
*Псал. 136, 1.
4. *И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом.
*1 Цар. 8, 62, 63.
5. И принесе цар Соломун на жртву двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ.
6. А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за пјесме Господње што их бјеше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довијека милост његова, пјесмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху.
7. И посвети Соломун средину тријема који је пред домом Господњим, јер ондје принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалнијех, јер на мједеном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова.
8. И у то вријеме светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока Мисирскога.
9. И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана.
10. А двадесет трећега дана седмога мјесеца отпусти народ к шаторима њиховијем, и бијаху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу својему.
11. *И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што бјеше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом.
*1 Цар. 9, 1.
12. Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: услишио сам молбу твоју *и изабрао сам то мјесто да ми буде дом за жртве.
*5 Мој. 12, 5.
13. Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповједим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој,
14. И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврати се од злијех путова својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им гријех њихов, и исцијелићу земљу њихову.
15. *И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тога мјеста.
*2 Днев. 6, 40.
16. Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довијека; и биће ту очи моје и срце моје вазда.
17. А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје,
18. Утврдићу пријесто царства твојега како сам обећао Давиду оцу твојему говорећи: неће ти нестати човјека који би владао у Израиљу.
19. Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповјести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,
20. Тада ћу их истријебити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену својему одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и потсмијех међу свијем народима.
21. И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: *зашто учини ово Господ од ове земље и од овога дома?
*Мој. 29, 24; Јер. 22, 8, 9.
22. И одговориће се: јер одуставише Господа Бога отаца својих, који их изведе из земље Мисирске, и узеше друге богове и клањаше им се и служише им, зато пусти на њих све ово зло.
Соломун подиже градове. Распоред службе Божије. Путовање морем у Офир.
8. А *кад прође двадесет година, у које сазида Соломун дом Господњи и дом свој,
*1 Цар. 9, 10 и даље.
2. Погради Соломун градове, које му даде Хирам, и насели онуда синове Израиљеве.
3. Потом отиде Соломун на Емат Совски, и освоји га.
4. И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату.
5. Сазида и Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове, са зидовима, вратима и пријеворницама,
6. И Валат и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима бијаху коњици, и што год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега.
7. И сав народ што бјеше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не бијаху од Израиља,
8. Од синова њиховијех који бјеху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломун да плаћају данак до данашњега дана.
9. А од синова Израиљевијех, којих не учини Соломун робовима за свој посао, него бијаху војници и поглавари над војводама његовијем, и заповједници над колима и коњицима његовијем,
10. Од њих бијаше главнијех настојника, које имаше цар Соломун, двјеста и педесет, који управљаху народом.
11. И кћер Фараонову пресели Соломун из града Давидова у дом који јој сазида, јер рече: неће сједјети жена моја у дому Давида цара Израиљева, јер је свет што је дошао у њ ковчег Господњи.
12. Тада приношаше Соломун жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тријемом,
13. *Што требаше од дана на дан приносити по заповијести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пријеснијех хљебова и на празник седмица и на празник сјеница.
*4 Мој. 28, 9, 11, 26.
14. И постави по наредби Давида оца својега редове свештеничке према служби њиховој, и Левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховијем над сваким вратима; јер така бијаше заповијест Давида човјека Божијега.
15. И не отступише од заповијести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице.
16. Тако се сврши све дјело Соломуново од онога дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи.
17. Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на бријегу морском у земљи Едомској.
18. А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге вјеште мору, и отидоше са слугама Соломуновијем у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну.
Соломуна походи царица Савска и дарује га. Његово богатство и смрт.
9. А *царица Савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој бјеше у срцу.
*1 Цар. 10, 1 и даље.
2. И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.
3. А кад царица Савска видје мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао,
4. И јела на столу његову, и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове и њихово одијело, и његове жртве паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе,
5. Па рече цару: истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.
6. Али не хтјех вјеровати што говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.
7. Благо људима твојим и благо свијем слугама твојим, које једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
8. Да је благословен Господ Бог твој, којему си омилио, те те посади на пријесто свој да царујеш мјесто Господа Бога својега; јер Бог твој љуби Израиља да би га утврдио довијека, зато им постави тебе царем да судиш и дијелиш правицу.
9. Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења; нигда више не би таквих мириса какве даде царица Савска цару Соломуну.
10. И слуге Хирамове и слуге Соломунове које донесоше злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгога камења.
11. И начини цар од тога дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за пјеваче; нигда се прије нијесу видјеле таке ствари у земљи Јудиној.
12. А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим уздарја за оно што бјеше донијела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.
13. А злата што дохођаше Соломуну сваке године бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,
14. Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.
15. И начини цар Соломун двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала кованога злата дајући на један штит,
16. И три стотине малијех штитова од кованога злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме Ливанске.
17. И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом.
18. А бијаше шест басамака у пријестола, и подножје од злата састављено с пријестолом, и ручице с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај ручица.
19. И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству.
20. И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова.
21. Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.
22. Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу.
23. И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.
24. И донашаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године,
25. *Тако да имаше Соломун четири тисуће стаја за коње и кола, и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.
*2 Днев. 1, 14.
26. И владаше над свијем царевима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске.
27. И учини цар, те у Јерусалиму бјеше сребра као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
28. И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свијех земаља.
29. А остала дјела Соломунова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству *Ахије Силомљанина и у утвари Ида видиоца о Јеровоаму сину Наватову?
*1 Цар. 11, 29.
30. А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.
31. И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његова; а на његово мјесто зацари се Ровоам син његов.
Ровоам постаје царем. Подјела царства.
10. Тада *отиде Ровоам у Сихем, јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.
*1 Цар. 12, 1 и даље.
2. А кад чу Јеровоам син Наватов, који бијаше у Мисиру *побјегав онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.
*1 Цар. 11, 40.
3. Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:
4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.
5. А он им рече: до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
6. Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?
7. А они му одговорише говорећи: ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лијепијем ријечима, они ће ти бити слуге свагда.
8. Али он остави свјет, што га свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;
9. И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.
10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: мој мали прст дебљи је од бедара оца мојега.
11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.
12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им бјеше казао цар рекав: дођите опет к мени до три дана.
13. И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам свјет старачки,
14. И одговори им како га свјетоваше младићи, говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивијем бичевима.
15. И цар се оглуши народа, јер Бог бјеше тако уредио да би потврдио Господ ријеч своју што је рекао преко *Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.
*1 Цар. 11, 29.
16. А кад видје сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевијем. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.
17. Само над синовима Израиљевијем који живљаху по градовима Јудинијем зацари се Ровоам.
18. И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.
19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.
Бог забрањује Ровоаму да ратује с Израиљем. Ровоамове тврђаве. Свештеници налазе у њега прибјежиште. Његове жене и дјеца.
11. А *кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на Израиља да поврате царство Ровоаму.
*1 Цар. 12, 21 и даље.
2. Али дође ријеч Господња Семаји човјеку Божијему говорећи:
3. Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свијем синовима Израиљевијем од Јуде и Венијамина, и реци:
4. Овако вели Господ: не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама.
5. И Ровоам сједе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној;
6. Сазида Витлејем и Итам и Текују,
7. И Вет-Сур и Сохот и Одолам,
8. И Гат и Марису и Зиф,
9. И Адораим и Лахис и Азику,
10. И Сарају и Ејалон и Хеврон који су у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови.
11. А кад утврди те градове, намјести у њима заповједнике, и стаје за жито и за уље и за вино.
12. И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов бијаше Јуда и Венијамин.
13. И свештеници и Левити, који бијаху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свијех крајева својих.
14. Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у Јудејску и у Јерусалим, *јер их отјера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу.
*2 Днев. 13, 9.
15. *И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини.
*1 Цар. 12, 31.
16. А за њима из свијех племена Израиљевијех који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљева, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих.
17. И тако утврдише царство Јудино, и укријепише Ровоама сина Соломунова за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовијем и Соломуновијем.
18. А Ровоам се ожени Маелетом кћерју Јеримота сина Давидова и Авихаилом кћерју Есијава сина Јесејева,
19. Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама.
20. А послије ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита.
21. А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свијех жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.
22. И Ровоам постави Авију сина Машина поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га шћаше поставити царем.
23. И мудро радећи растури све синове своје по свијем крајевима Јудинијем и Венијаминовијем, по свијем тврдијем градовима, и даде им хране изобила, и доведе им много жена.
Ровоама побјеђује Сисак, цар Мисирски. Остатак његове владе и смрт.
12. А кад Ровоам утврди царство и кад осили, *остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.
*1 Цар. 14. 22-24.
2. А пете године царовања Ровоамова дође Сисак цар Мисирски на Јерусалим, јер згријешише Господу,
3. С тисућу и двије стотине кола и са шездесет тисућа коњика, и не бјеше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.
4. И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.
5. Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудинијем, који се бијаху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: овако вели Господ: ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.
6. Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: праведан је Господ.
7. А кад их видје Господ гдје се понизише, дође ријеч Господња Семаји говорећи: понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.
8. Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.
9. И тако дође Сисак цар Мисирски у Јерусалим и узе благо дома Господњега и благо дома царева, све то узе; узе и штитове златне, које бјеше начинио Соломун;
10. И на њихово мјесто начини цар Ровоам штитове од мједи, и предаде их старјешинама над стражарима који чувају врата дома царева.
11. И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а послије их опет остављаху у ризницу стражарску.
12. Што се дакле понизи, одврати се од њега гњев Господњи, и не затр га сасвијем; јер још у Јуди бјеше добра.
13. И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер бијаше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамнаест година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свијех племена Израиљевијех да ондје намјести име своје. А матери његовој бјеше име Нама, Амонка.
14. Али он чињаше зло, јер не управи срца својега да тражи Господа.
15. Али дјела Ровоамова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи пророка Семаје и видиоца *Ида, гдје се казују кољена а и ратови који бијаху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?
*2 Днев. 13, 22.
16. И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Авија син његов.
Авија побјеђује Јеровоама.
13. Године *осамнаесте царовања Јеровоамова зацари се Авија над Јудом.
*1 Цар. 15, 1 и даље.
2. Три године царова у Јерусалиму. Матери му бјеше име Михаја, кћи Урилова из Гаваје. А бијаше рат између Авије и Јеровоама.
3. И Авија изиде на бој с храбром војском, четири стотине тисућа изабранијех војника; а Јеровоам уврста према њему војску, осам стотина тисућа изабранијех храбријех војника.
4. И ста Авија наврх брда Семарајима у гори Јефремовој, и рече: чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу!
5. Не требаше ли вам знати да је Господ Бог Израиљев предао Давиду царство над Израиљем довијека, њему и синовима његовијем завјетом осољенијем?
6. Али уста Јеровоам син Наватов, слуга Соломуна сина Давидова, и одврже се од господара својега.
7. И скупише се к њему људи празнови и неваљалци, и одапријеше се Ровоаму сину Соломунову, који бијаше дијете и страшљива срца, те им се не одаприје.
8. Па ви сад велите да се опрете царству Господњему, које је у руку синова Давидовијех, јер вас је много и имате код себе златне теоце, *које вам је начинио Јеровоам да су вам богови.
*1 Цар. 12, 28.
9. *Нијесте ли отјерали свештенике Господње синове Аронове и Левите? и начинили себи свештенике као народи по другим земљама? ко год дође да му се посвете руке с телетом и са седам овнова, постаје свештеник онима који нијесу богови.
10. Али с нама је Господ Бог, нити смо га оставили, а свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, и Левити раде свој посао;
11. И пале Господу жртве паљенице свако јутро и свако вече, и каде мирисима, и хљебови постављени стоје на чистом столу, и пале се свако вече жишци на златном свијетњаку; јер држимо што је Господ Бог наш наредио, а ви га остависте,
12. Зато ево с нама је напријед Бог и свештеници његови *и трубе гласне да трубе противу вас. Синови Израиљеви, не војујте на Господа Бога отаца својих, јер нећете бити срећни.
*4 Мој. 10, 8.
13. Али Јеровоам заведе засједу да им зађу за леђа, и тако Јудејцима бијаху спријед једни а с леђа засједа.
14. И кад се обазреше Јудејци, а то бој и спријед и састраг, те повикаше ка Господу а свештеници затрубише у трубе.
15. И народ Јудин опет повика, и кад викаше народ Јудин, разби Бог Јеровоама и свега Израиља пред Авијом и Јудом.
16. И побјегоше синови Израиљеви од Јуде, и даде их Бог њима у руке.
17. И поби их љуто Авија и народ његов, и паде од Израиља побијенијех пет стотина тисућа одабранијех људи.
18. Тако бише покорени синови Израиљеви у то вријеме, а синови Јудини осилише, јер се поуздаше у Господа Бога отаца својих.
19. И Авија потјера Јеровоама, и узе му градове Ветиљ и села његова, и Јесану и села њезина, и Ефрон и села његова.
20. И Јеровоам се више не опорави за живота Авијина; и удари га Господ, те умрије.
21. А Авија утврди се, и узе четрнаест жена, и роди двадесет и два сина и шеснаест кћери.
22. А остала дјела Авијина и путови његови и бесједе његове записане су у књизи порока *Ида.
*2 Днев. 12, 15.
Аса обара идоле и побјеђује Етиопљане.
14. А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидову, зацари се на његово мјесто Аса син његов. За његова времена почину земља десет година.
2. И чињаше Аса што је добро и право пред Господом Богом његовијем.
3. Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исијече лугове њихове.
4. И заповједи синовима Јудинијем да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповијест његову.
5. Обори по свијем градовима Јудинијем висине и сунчане ликове, и почину царство за његова времена.
6. И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља бијаше у миру, нити бјеше рата с њим онијех година, јер му Господ даде мир.
7. И рече Јуди: да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и пријеворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога својега, тражисмо га и даде нам мир отсвуда. И тако зидаше, и бише срећни.
8. И имаше Аса војске триста тисућа од Јуде са штитовима и копљима, а од Венијамина двјеста и осамдесет тисућа са штитовима и луковима. Сви бијаху храбри војници.
9. И изиде на њих Зара Етиопљанин с тисућу тисућа војске и с триста кола, и дође до Марисе.
10. И Аса изиде преда њ; и уврсташе се војске у долини Сефати код Марисе.
11. И Завапи Аса ка Господу Богу својему говорећи: Господе, *теби је ништа помоћи множини или нејакому; помози нам, Господе Боже наш, јер се у те уздамо, и у твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, ти си Бог наш, не дај да може што на те човјек.
*1 Сам. 14, 6.
12. И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побјегоше Етиопљани.
13. И тјера их Аса и народ који бијаше с њим дори до Герара. И попадаше Етиопљани да их ниједан не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском његовом; и они однесоше плијен велик веома.
14. И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и оплијенише све оне градове, јер бијаше у њима много плијена.
15. Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим.
Аса наставља гоњење идолопоклонства и прославља Господа због побједе.
15. Тада дух Божји дође на Азарију сина Одидова;
2. Те отиде пред Асу и рече му: чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с њим; и ако га устражите, наћи ћете га; ако ли га оставите, и он ће вас оставити.
3. *Дуго је Израиљ без правога Бога и без свештеника учитеља, и без закона.
*Ос. 3, 4.
4. А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљеву и тражили га, нашли би га.
5. Али у ово вријеме не може се на миру одлазити ни долазити, јер је немир велик међу свијем становницима земаљским;
6. И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.
7. Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.
8. А кад чу Аса те ријечи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истријеби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које бјеше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који бијаше пред тријемом Господњим.
9. Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који бијаху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребјеже к њему из народа Израиљева кад видјеше да је Господ Бог његов с њим.
10. И искупише се у Јерусалим трећега мјесеца петнаесте године царовања Асина.
11. И у онај дан принесоше Господу жртве од плијена који догнаше, седам стотина волова и седам тисућа оваца.
12. И ухватише вјеру да траже Господа Бога отаца својих свијем срцем својим и свом душом својом;
13. А ко год не би тражио Господа Бога Израиљева, да се погуби, био мали или велики, човјек или жена.
14. И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.
15. И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца својега заклеше се, и од све воље своје тражише га и нађоше га; и Господ им даде мир отсвуда.
16. *Јоште и Маху матер своју сврже Аса с власти, јер бјеше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њезина и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.
*1 Цар. 15, 13.
17. Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино бјеше право свега вијека његова.
18. И унесе у дом Божји што бјеше посветио отац његов и што бјеше сам посветио, сребро и злато и судове.
19. И не би рата до тридесет пете године царовања Асина.
Аса се, кад му запријети Васа, Цар Израиљев, гријеши о Господа и његова пророка. Смрт његова.
16. Године тридесет шесте царовања Асина изиде *Васа Цар Израиљев на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никому отићи к Аси цару Јудину ни од њега доћи.
*1 Цар. 15, 17 и даље.
2. Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњега и дома царева, и посла Вен-Ададу цару Сирскому, који живљаше у Дамаску, и поручи:
3. Вјера је између мене и тебе, између оца мојега и оца твојега, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари вјеру коју имаш с Васом царем Израиљевијем, еда би отишао од мене.
4. И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима бијаху житнице.
5. А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дјело своје.
6. Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу.
7. А у то вријеме дође Ананије видјелац к Аси цару Јудину и рече му: *што си се поуздао у цара Сирскога а нијеси се поуздао у Господа Бога својега, зато се војска цара Сирскога измаче из твојих руку.
*Јер. 17, 5.
8. *Нијесу ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке.
*2 Днев. 14, 9.
9. Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цијело према њему. Лудо си у том радио; зато ће отселе бити ратови на те.
10. Тада се Аса разгњеви на пророка, *и врже га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то вријеме.
*2 Днев. 18, 26; Мат. 14, 3.
11. Али гле *дјела Асина, прва и пошљедња, ено записана су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.
*1 Цар. 15, 23.
12. И разбоље се Аса тридесет девете године царовања својега од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него љекаре.
13. И тако почину Аса код отаца својих, и умрије четрдесет прве године царовања својега.
14. И погребоше га у гробу његову, који ископа себи у граду Давидову, и метнуше га на постељу коју бјеше напунио мирисавијех ствари и масти зготовљенијех вјештином апотекарском, и *спалише му их врло много.
*2 Днев. 21, 19; Јер. 34, 5.
Побожна и благословена влада Јосафатова.
17. Тада се зацари *Јосафат син његов на његово мјесто, и укријепи се на Израиља.
*1 Цар. 15, 24.
2. И понамјешта војску по свијем тврдијем градовима Јудинијем, и понамјешта страже по земљи Јудиној и по градовима Јефремовијем, које задоби Аса отац његов.
3. И бијаше Господ с Јосафатом, јер хођаше првијем путовима Давида оца својега и не тражаше Вала.
4. Него Бога оца својега тражаше и по заповијестима његовијем хођаше, и не чињаше као синови Израиљеви.
5. Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, *те имаше велико благо и славу.#
6. И срце се његово ослободи на путовима Господњим, те још обори висине и лугове у Јудеји.
7. И треће године свога царовања посла кнезове своје Вен-Аила и Овадију и Захарију и Натанаила и Михеју да уче по градовима Јудинијем;
8. И с њима Левите: Семају и Натанију и Зевадију и Асаила и Семирамота и Јонатана и Адонију и Товију и Тов-Адонију, Левите, и с њима Елисаму и Јорама свештенике.
9. И учаху по Јудеји имајући при себи књигу закона Господњега, и прохођаху све градове Јудине учећи народ.
10. И дође страх Господњи на сва царства по земљама око Јуде, те не војеваше на Јосафата.
11. И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам тисућа и седам стотина овнова и по седам тисућа и седам стотина јараца.
12. Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице.
13. И имаше много добра по градовима Јудинијем, и војника, храбријех јунака у Јерусалиму.
14. А ово је број њихов по домовима отаца њиховијех; од Јуде тисућници: Адна војвода, с којим бијаше три стотине тисућа храбријех јунака.
15. А за њим Јоанам војвода, с којим бијаше двеста и осамдесет тисућа;
16. А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким бијаше двјеста тисућа храбријех јунака.
17. А од Венијамина: храбри јунак Елијада, с којим бијаше двјеста тисућа наоружанијех луком и штитом;
18. А за њим Јозавад, с којим бијаше сто и осамдесет тисућа наоружанијех за бој.
19. Ови служаху цару осим онијех које понамјешта цар по тврдијем градовима у свој земљи Јудиној.
Поход Јосафатов с Ахавом на Сирце. Михеј прориче пропаст. Ахавова погибао.
18. И Јосафат *имајући велико благо и славу опријатељи се с Ахавом.
*2 Днев. 17, 5.
2. И послије неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који бијаше с њим, и наговараше га да пође на Рамот Галадски.
3. И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудину: хоћеш ли ићи са мном на Рамот Галадски? А он рече: ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.
4. Још рече Јосафат цару Израиљеву: питај данас шта ће Господ рећи.
5 Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
6. А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
7. А цар рече Јосафату: има још један човјек преко којега бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не говори тако.
8. Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.
9. А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на свом пријестолу обучени у царске хаљине, сјеђаху на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
10. И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш бити Сирце докле их не истријебиш.
11. Тако и сви пророци пророковаху говорећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.
12. А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: ево пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као њихова, и говори добро.
13. А Михеја рече: тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.
14. И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А он рече: идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.
15. А цар му рече: колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?
16. Тада рече: видио сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.
17. Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
18. А Михеја рече: зато чујте ријеч Господњу; видјех Господа гдје сједи на пријестолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране;
19. И Господ рече: ко ће преварити Ахава цара Израиљева да отиде и падне код Рамота Галадскога? Још рече: један рече ово а други оно.
20. Тада изиде један дух, и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ му рече: како?
21. Одговори: изићи ћу, и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.
22. Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.
23. Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
24. А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.
25. Тада цар Израиљев рече: ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповједнику градском и к Јоасу сину цареву.
26. И реците им: овако вели цар: *метните овога у тамницу, а дајите му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
*2 Днев. 16, 10.
27. А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: чујте сви народи.
28. И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудинијем на Рамот Галадски.
29. И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.
30. А цар Сирски заповједи војводама од кола својих говорећи: не ударајте ни на малога ни на великога него на самога цара Израиљева.
31. А кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: то је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега.
32. Јер видјевши војводе од кола да није цар Израиљев, отступише од њега.
33. А један застријели из лука нагоном и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
34. И бој би жесток онога дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу.
Јосафат покаран од Јуја због пријатељства с Ахавом; враћа народ Господу и поправља судове.
19. А кад се Јосафат цар Јудин враћаше с миром кући својој у Јерусалим,
2. Изиде преда њ Јуј син Ананијев, видјелац, и рече Јосафату: безбожнику ли помажеш, и оне који мрзе на Господа љубиш? зато се подигао на те гњев Господњи.
3. *Али се нашло добра на теби што си истријебио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога.
*2 Днев. 17, 4, 6.
4. Потом Јосафат сјеђаше у Јерусалиму, и опет прође по народу од Вирсавеје до горе Јефремове, и поврати их ка Господу Богу отаца њиховијех.
5. И постави судије у земљи по свијем тврдијем градовима Јудинијем, у сваком граду.
6. И рече судијама: гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човјека него за Господа, који је с вама кад судите.
7. Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, *јер у Господа Бога нашега нема неправде, нити гледа ко је ко, нити прима поклона.
*5 Мој. 10, 17.
8. Такођер и у Јерусалиму постави Јосафат од Левита и свештеника и главара домова отачких у Израиљу за судове Господње и за распре; јер долажаху опет у Јерусалим.
9. И заповједи им говорећи: тако радите у страху Господњем, вјерно и цијела срца.
10. И у свакој парници која дође к вама од браће ваше што сједе по градовима својим, да расудите између крви и крви, између закона и заповијести, између уредаба и судова, обавијестите их да не би гријешили Господу, да не би дошао гњев његов на вас и на браћу вашу; тако чините, те нећете згријешити.
11. И ево, Амарија поглавар свештенички биће над вама у свијем пословима Господњим, а Завдија син Исмаилов вођ дома Јудина у свијем пословима царским; такођер Левити управитељи биће уз вас. Будите слободни, и радите, и Господ ће бити с добријем.
Јосафатова побједа над синовима Амоновијем и Моавовијем. Његов савез с Охозијом.
20. А послије тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновијем, дођоше да војују на Јосафата.
2. И дођоше те јавише Јосафату говорећи: иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад.
3. А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.
4. И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свијех градова Јудинијех дођоше да траже Господа.
5. Тада стаде Јосафат у збору Јудину и Јерусалимском у дому Господњем пред тријемом новијем,
6. И рече: Господе Боже отаца наших! нијеси ли ти Бог на небу и владаш свијем царствима народнијем? *није ли у твојој руци моћ и сила да ти нико не може одољети?
*1 Днев. 29, 12.
7. Нијеси ли ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа својега Израиља, и дао је навијек сјемену Аврама пријатеља својега?
8. Те се населише у њој, и саградише ти у њој светињу за име твоје говорећи:
9. *Кад нас задеси како зло, мач освјетни или помор или глад, стаћемо пред овијем домом и пред тобом, јер је име твоје у овом дому, и вапићемо теби у невољи својој, услиши и избави.
*2 Днев. 28-30.
10. А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, *кроз које нијеси дао синовима Израиљевијем проћи кад иђаху из земље Мисирске, него их обидоше и не истријебише;
*5 Мој. 2, 4, 9, 19.
11. А ево, они нам враћају дошавши да нас истјерају из нашљедства твојега, које си нам предао.
12. Боже наш, зар им нећеш судити? јер у нама нема снаге да се опремо томе мноштву великом, које иде на нас, нити ми знамо што бисмо чинили, него су очи наше упрте у те.
13. А сви синови Јудини стајаху пред Господом и дјеца њихова, жене њихове и синови њихови.
14. Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијина, Левита између синова Асафовијех,
15. И рече: слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: *не бојте се и не плашите се тога мноштва великога, јер није ваш рат него Божји.
*2 Мој. 14, 14.
16. Сјутра изидите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу.
17. Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! не бојте се и не плашите се, сјутра изидите пред њих, и Господ ће бити с вама.
18. Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу.
19. А Левити од синова Катовијех и од синова Корејевијех усташе, те хвалише Господа Бога Израиљева гласом веома високим.
20. А ујутру уставши рано изидоше у пустињу Текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: вјерујте Господу Богу својему и бићете јаки, вјерујте пророцима његовијем и бићете срећни.
21. И тако договорив се с народом постави пјеваче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: хвалите Господа, јер је довијека милост његова.
22. Д кад почеше пјесму и хвалу, *обрати Господ засједу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изидоше на Јуду, те се разбише.
*1 Сам. 14, 20.
23. Јер синови Амонови и Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше.
24. А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва тјелеса леже по земљи, и ниједан не бјеше остао жив.
25. Зато дође Јосафат с народом својим да покупе плијен; и нађоше код њих много блага и драгоценијех накита на мртвацима, и наплијенише да већ не могоше носити; три дана купише плијен, јер га бјеше много.
26. А четврти дан скупише се у долини благословној, јер ондје благословише Господа; зато се прозва мјесто Долина Благословна до данас.
27. Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховијем.
28. И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи.
29. И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве.
30. И тако се смири царство Јосафатово, *јер му Бог његов даде мир отсвуда.
*2 Днев. 15, 15.
31. *И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година бијаше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Азува, кћи Силејева.
*1 Цар. 22, 41 и даље.
32. И хођаше путем оца својега Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом.
33. Али висине не бише оборене, јер још не бјеше народ управио срца својега к Богу отаца својих.
34. А остала дјела Јосафатова прва и пошљедња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијева, која је стављена у књигу о царевима Израиљевијем.
35. Потом здружи се Јосафат цар Јудин с Охозијом царем Израиљевијем, који чињаше безакоња.
36. А здружи с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу.
37. Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дјела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.
Безбожна влада Јорамова; одмеће се Едом; књига од Илије; смрт Јорамова.
21. Потом почину Јосафат код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Јорам син његов.
2. А браћа му, синови Јосафатови, бијаху: Азарија и Јехило и Захарија и Азарија и Михаило и Сефатија; ти сви бијаху синови Јосафата цара Израиљева.
3. И отац им даде велике дарове, сребра и злата и заклада с тврдијем градовима у земљи Јудиној; царство пак даде Јораму, јер бјеше првенац.
4. А Јорам ступив на царство оца својега и утврдив се, поби сву браћу своју мачем и неке кнезове Израиљеве.
5. Имаше Јорам тридесет и двије године кад се зацари, и царова осам година у Јерусалиму.
6. И хођаше путем царева Израиљевијех, као што чињаше дом Ахавов, јер се ожени кћерју Ахавовом; и чињаше што је зло пред Господом.
7. *Али Господ не хтје затрти дома Давидова ради завјета који учини с Давидом и што му бјеше рекао да ће дати видјело њему и синовима његовијем увијек.
*2 Сам. 7, 12; 1 Цар. 11, 36; Псал. 132, 11.
8. За његова времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и поставише себи цара.
9. Зато отиде Јорам с војводама својим и са свијем колима својим; и уста ноћу, те поби Едомце који га бијаху опколили, и заповједнике од кола.
10. Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом до данас. У исто вријеме одврже се и Ливна да не буде под њим, јер остави Господа Бога отаца својих.
11. Још и висине начини по брдима Јудинијем, и наведе на прељубу Јерусалимљане и преласти Јуду.
12. Тада му дође књига од Илије пророка, гдје му говораше: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: што нијеси ходио путовима Јосафата оца својега и путовима Асе цара Јудина,
13. Него си ходио путем царева Израиљевијех и навео си на прељубу Јуду и Јерусалимљане, као што је дом Ахавов навео на прељубу Израиља, и још си побио браћу своју, дом оца својега, боље од себе,
14. Ево, Господ ће ударити великим злом народ твој и синове твоје и жене твоје и све што имаш.
15. И ти ћеш боловати тешко, од болести у цријевима, да ће ти цријева изаћи од болести, која ће трајати двије године.
16. И тако подиже Господ на Јорама дух Филистејима и Арапима који живе од Етиопљана.
17. И они дошавши на земљу Јудину продријеше у њу, и однесоше све благо што се нађе у дому цареву, и синове његове и жене његове, да му не оста ниједан син осим Јоахаза најмлађега сина његова.
18. И послије свега тога удари га Господ болешћу у цријевима, којој не бјеше лијека.
19. И дан по дан пролажаше, и кад се навршише двије године, изидоше му цријева с болешћу и умрије од тешких болова, и народ му не пали мириса *као што је чинио оцима његовијем.
*2 Днев. 16, 14.
20. Имаше тридесет и двије године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму, и премину да нико не зажали за њим: и погребоше га у граду Давидову, али не у гробу царском.
Охозијина рђава влада и пропаст. Освета његове мајке Готолије.
22. А *Јерусалимљани зацарише на његово мјесто Охозију најмлађега сина његова, јер старије све поби чета која дође с Арапима у òкô; и тако Охозија син Јорамов поста цар Јудин.
*2 Цар. 8, 24 и даље.
2. Имаше Охозија четрдесет и двије године кад поче царовати, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му бјеше име Готолија, кћи Амријева.
3. И он хођаше путовима дома Ахавова, јер га мати наговараше на зла дјела.
4. И чињаше што је зло пред Господом као дом Ахавов; јер му они бијаху савјетници по смрти оца његова на погибао његову.
5. И по њихову свјету ходећи изиде с Јорамом сином Ахавовијем царем Израиљевијем на војску на Азаила цара Сирскога у Рамот Галадски; и ондје Сирци ранише Јорама.
6. А он се врати да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше у Рами, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским. А Азарија син Јорамов цар Јудин дође у Језраел да види Јорама сина Ахавова, јер бијаше болестан.
7. Али бијаше од Бога на пропаст Охозији што дође к Јораму; јер дошав отиде с Јорамом на Јуја сина Нимсијина, *којега Господ помаза да истријеби дом Ахавов.
*2 Цар. 9, 6.
8. *Јер кад Јуј извршиваше освету на дому Ахавову, нађе кнезове Јудине и синове браће Охозијине, који служаху Охозији, и погуби их.
*2 Цар. 10, 13, 14.
9. *Потом потражи Охозију, и ухватише га кад се кријаше у Самарији, и доведавши га к Јују погубише га, и погребоше га; јер рекоше: син је Јосафата који је тражио Господа свијем срцем својим. И тако не би никога од дома Охозијина који би могао бити цар.
*2 Цар. 9, 27.
10. Зато *Готолија мати Охозијина видјевши да јој син погибе, уста и поби све царско сјеме дома Јудина.
*2 Цар 11, 1.
11. Али Јосавета кћи царева узе Јоаса сина Охозијина и украде га између синова царевијех, које убијаху; и сакри га с дојкињом његовом у ложницу. И тако Јосавета кћи цара Јорама жена Јодаја свештеника сакри га од Готолије, јер бијаше сестра Охозијина, те га не уби.
12. И бијаше с њима сакривен у дому Божијем шест година; а Готолија цароваше у земљи.
Свештеник Јодај помазује Јоаса за цара; Готолија погубљена и раскопан дом Валов.
23. А *седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотинике Азарију сина Јероамова и Исмаила сина Јоананова и Азарију сина Овидова и Масију сина Адајева и Елисафата сина Зихријева, и ухвати вјеру с њима,
*2 Цар. 11, 4 и даље.
2. Те пролазећи земљу Јудину сабраше Левите из свијех градова Јудинијех и главаре породица отачких у Израиљу, и дођоше у Јерусалим.
3. И сав збор учини вјеру у дому Божијем с царем; и Јодај им рече: ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове.
4. Ово учините: трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу;
5. А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тријемовима дома Господњега.
6. Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и онијех Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини што је Господ заповједио да чини.
7. И Левити нека опколе цара сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити.
8. И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповједи свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редова.
9. И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што бијаху у дому Божијем.
10. И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до лијеве према олтару и према дому, око цара.
11. Тада изведоше сина царева, и метнуше му на главу вијенац, и даше му свједочанство, и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га и рекоше: да живи цар!
12. А кад Готолија чу вику народа који се стјецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи.
13. И погледа, и гле, цар стајаше код својега ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и пјевачи пјеваху уз оруђа музичка и они који почињаху у пјевању. Тада раздрије Готолија хаљине своје и повика: буна! буна!
14. А Јодај свештеник заповједи да изиду стотиници који бијаху над војском, и рече им: изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: немојте је убити у дому Господњем.
15. И начинише јој мјесто, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и ондје је погубише.
16. Тада Јодај учини вјеру међу собом и свијем народом и царем да ће бити народ Господњи.
17. Потом сав народ отиде у дом Валов, и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана свештеника Валова убише пред олтарима.
18. И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид бјеше одредио дому Господњему, да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијеву, с весељем и пјесмама по наредби Давидовој.
19. Постави и вратаре на вратима дома Господњега да не би улазио нечист ода што му драго.
20. И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњега и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски пријесто.
21. И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири, кад Готолију убише мачем.
Добра дјела Јоасова, идолопоклонство, казна и смрт.
24. Бијаше Јоасу *седам година кад се зацари, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Сивија из Вирсавеје.
*2 Цар. 12, 1 и даље.
2. И чињаше Јоас што је право пред Господом докле год бијаше жив Јодај свештеник.
3. И Јодај га ожени двјема женама, те роди синове и кћери.
4. Потом Јоас науми да оправи дом Господњи.
5. И сазва свештенике и Левите, па им рече: пођите по градовима Јудинијем и купите од свега Израиља новаца да се оправља дом Бога вашега од године до године и ви похитајте с тијем. Али не хитјеше Левити.
6. Зато цар дозва Јодаја поглавара и рече му: зашто не настојиш да Левити доносе из Јудеје и Јерусалима прилоге *које је наредио Мојсије слуга Господњи збору Израиљеву на шатор од састанка?
*2 Мој. 30, 12.
7. Јер безбожна Готолија и синови њезини оплијенише дом Господњи и све ствари посвећене дому Господњему обратише на Вале.
8. И тако заповједи цар те начинише ковчег, и метнуше га на врата дома Господњега споља.
9. И огласише по Јудеји и по Јерусалиму да доносе Господу прилог *који је наредио Мојсије слуга Божји Израиљу у пустињи.