превод Ђура Даничић
Прва књига о царевима
ПРВА КЊИГА О
ЦАРЕВИМА
КОЈА СЕ ЗОВЕ И ТРЕЋА КЊИГА О ЦАРЕВИМА
Давидово слабљење. Адонија хоће да буде нашљедник пријестола. Соломуново помазање за цара.
1. А цар Давид остарје и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загријати.
2. Тада му рекоше слуге његове: нека потраже цару господару нашему младу дјевојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загријева цар господар наш.
3. И потражише лијепу дјевојку по свијем крајевима Израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
4. А та дјевојка бијаше врло лијепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
5. А *Адонија син Агитин подиже се говорећи: ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњика, и педесет људи који трчаху пред њим.
*2 Сам. 3, 4; † 2 Сам. 15, 1.
6. И отац га нигда не накара, нити му рече: зашто радиш тако? А он бјеше врло лијеп, и мати га роди иза Авесалома.
7. И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
8. Али Садок свештеник и Векаја син Јодајев и Натан пророк и Семеј и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
9. Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
10. Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталијех јунака, ни Соломуна брата својега.
11. Тада рече Натан Витсавеји матери Соломуновој говорећи: јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? а господар наш Давид не зна.
12. Него сада хајде, ја ћу те свјетовати како ћеш избавити душу своју и душу сина својега Соломуна.
13. Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: нијеси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем? Зашто се дакле зацари Адонија?
14. И гле, док ти још будеш ондје говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје ријечи.
15. И тако уђе Витсавеја к цару у клијет. А цар бијаше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.
16. И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: шта ћеш?
17. А она му рече: господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем.
18. А сада ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.
19. Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твојега није позвао.
20. Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сјести на пријесто твој, господару мој царе, послије тебе.
21. Иначе кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.
22. И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.
23. И јавише цару говорећи: ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.
24. И рече Натан: царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем?
25. Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: да живи цар Адонија.
26. Мене пак, слуге твојега, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајева, ни Соломуна слуге твојега.
27. Је ли то цар господар мој наредио? не казав слузи својему ко ће сјести на пријесто господара мојега цара послије њега.
28. А цар Давид одговори и рече: зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.
29. Тада се закле цар говорећи: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,
30. Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем мјесто мене, тако ћу учинити данас.
31. Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: да живи господар мој цар Давид довијека!
32. Потом рече цар Давид: зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева. И они дођоше пред цара.
33. А цар им рече: узмите са собом слуге господара својега, и посадите Соломуна сина мојега на моју мазгу и одведите га до Гиона;
34. И нека га ондје Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: да живи цар Соломун!
35. Потом се вратите за њим, и он нека дође и сједе на пријесто мој и царује мјесто мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.
36. А Венаја син Јодајев одговори цару и рече: амин! нека тако рече Господ Бог господара мојега цара.
37. Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне пријесто његов још више него пријесто господара мојега цара Давида.
38. И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и *Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
*2 Сам. 8, 18.
39. И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и *помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: да живи цар Соломун!
*1 Днев. 29, 22.
40. И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлијегаше од вике њихове.
41. И зачу Адонија и све званице које бијаху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: кака је то вика и врева у граду?
42. И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
43. А Јонатан одговори и рече Адонији: та, господар наш цар Давид постави Соломуна царем.
44. Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.
45. И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.
46. И Соломун је већ сјео на царски пријесто.
47. И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашега цара Давида говорећи: да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и пријесто његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.
48. Још овако рече цар: да је благословен Господ Бог Израиљев, *који даде данас ко ће сједјети на пријестолу мојем, да виде моје очи.
*1 Цар. 3, 6.
49. Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.
50. А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
51. И јавише Соломуну говорећи: ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: нека ми се закуне цар Соломун да неће убити слуге својега мачем.
52. А Соломун рече: ако буде поштен човјек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.
53. И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: иди кући својој.
Давидова пошљедња воља и смрт. Соломун сједа на пријесто, његова строгост при ступању на владу.
2. А кад дође вријеме Давиду да умре, заповједи Соломуну сину својему говорећи:
2. Ја идем куда иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човјек.
3. И *држи што ти је Господ Бог твој заповједио да држиш, ходећи путовима његовијем и држећи уредбе његове и заповијести његове и законе његове и свједочанства његова, како је написано у закону Мојсијеву, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш,
4. Да би Господ испунио ријеч своју коју ми је рекао говорећи: ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном вјерно, свијем срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човјека на пријестолу Израиљеву.
5. А ти знаш шта ми је учинио Јоав син Серујин, шта је учинио двјема војводама Израиљевијем, *Авениру сину Нирову и † Амаси сину Јетерову, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу.
*2 Сам. 3, 27; † 2 Сам. 20, 10.
6. Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се сиједа глава његова спусти с миром у гроб.
7. Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буду међу онима који једу за твојим столом, *јер су тако дошли к мени кад сам бјежао од Авесалома брата твојега.
*2 Сам. 17, 27.
8. И ето, код тебе је *Симеј син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на † Јордан, и **заклех му се Господом рекавши: нећу те убити мачем.
*2 Сам. 16, 5; † 2 Сам. 19, 18, 19. **2 Сам. 19, 23.
9. Али му ти немој опростити, јер си мудар човјек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш сиједу главу његову с крвљу у гроб.
10. Тако *почину Давид код отаца својих и би погребен у граду Давидову.
*Дјел. 13, 36.
11. А *царова Давид над Израиљем четрдесет година: у Хеврому царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.
*1 Днев. 29, 27.
12. И Соломун сједе на пријесто Давида оца својега, и царство се његово утврди јако.
13. Тада дође Адонија син Агитин к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: јеси ли добро дошао? А он рече: добро.
14. Потом рече: имам нешто да ти кажем. А она рече: говори.
15. Тада рече: ти знаш да је *моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мојему, јер му га Господ даде.
*1 Цар. 1, 5.
16. Зато те сада молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: говори.
17. А он рече: говори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену *Ависагу Сунамку.
*1 Цар. 1, 3.
18. А Витсавеја рече: добро, ја ћу говорити цару за те.
19. И дође Витсавеја к цару Соломуну да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонив јој се сједе на свој пријесто, и заповједи те намјестише столицу матери његовој, и она сједе њему с десне стране.
20. Тада она рече: искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: ишти, мајко, нећу те одбити.
21. Она рече: подај Ависагу Сунамку Адонији брату својему за жену.
22. А цар Соломун одговори матери својој и рече: зашто иштеш Ависагу Сунамку за Адонију? ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се *Авијатара свештеника и Јоава сина Серујина.
*1 Цар. 1, 7.
23. И закле се цар Соломун Господом говорећи: тако да ми учини Бог и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас.
24. И зато, тако да је жив Господ, који ме је утврдио и посадио ме на пријестолу Давида оца мојега, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће погинути Адонија.
25. И посла цар Соломун Венају сина Јодајева, који уложи на њ, те погибе.
26. А Авијатару свештенику рече цар: иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом оцем мојим и *подносио си све невоље које је подносио отац мој.
*1 Сам. 22, 20; 2 Сам. 15, 24.
27. Тако Соломун свргне Авијатара да не буде свештеник Господњи, *да испуни ријеч Господњу што рече у Силому за дом Илијев.
*1 Сам. 2, 31.
28. И овај глас дође до Јоава; а Јоав бјеше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не бјеше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и *ухвати се за рогове олтару.
*1 Цар. 1, 50.
29. И јавише цару Соломуну: Јоав утече у шатор Господњи, и ено га код олтара. А Соломун посла Венају сина Јодајева говорећи: иди, уложи на њ.
30. И ушав Венаја у шатор Господњи рече му: цар је казао изиди. А он рече: нећу; него овдје хоћу да умрем. А Венаја јави цару говорећи: тако рече Јоав и тако ми одговори.
31. А цар му рече: учини како је рекао, уложи на њ, и погреби га, и скини с мене и с дома оца мојега крв праву коју је пролио Јоав.
32. И нека Господ обрати крв његову на његову главу, што уложи на два човјека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мојега Давида: Авенира сина Нирова војводу Израиљева и Амасу сина Јетерова војводу Јудина;
33. Нека се дакле крв њихова врати на главу Јоавову и на главу сјемена његова довијека; а Давиду и сјемену његову и дому његову и пријестолу његову нека буде мир довијека од Господа.
34. И отиде Венаја син Јодајев, и уложи на њ и погуби га, и би погребен код куће своје у пустињи.
35. Тада постави цар Венају сина Јодајева на његово мјесто над војском, а Садока свештеника постави цар на мјесто Авијатарово.
36. Потом посла цар и дозва Симеја, и рече му: сагради себи кућу у Јерусалиму, па ту сједи, и не излази одатле никуда.
37. Јер у који дан изидеш и пријеђеш преко потока Кедрона, знај зацијело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу.
38. А Симеј рече цару: добра је та ријеч; како је рекао господар мој цар, тако ће учинити слуга твој. И сједје Симеј у Јерусалиму дуго времена.
39. Али се догоди послије три године, те утекоше двије слуге Симејеве к Ахису сину Машину цару Гатском. И би јављено Симеју: ено ти слугу у Гату.
40. Тада уста Симеј, и осамари свога магарца, и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. И врати се Симеј, и доведе натраг слуге своје из Гата.
41. И јавише Соломуну да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио.
42. Тада цар послав дозва Симеја, и рече му: нијесам ли те заклео Господом и нијесам ли ти тврдо рекао: у који дан изидеш куда му драго, знај зацијело да ћеш погинути? И ти ми рече: добра је та ријеч коју чух.
43. Зашто дакле нијеси држао заклетве Господње и заповијести коју сам ти заповједио?
44. Потом рече цар Симеју: ти знаш све зло за које зна срце твоје, што си учинио Давиду оцу мојему; Господ враћа твоје зло на твоју главу.
45. А цар ће Соломун бити благословен а пријесто Давидов утврђен пред Господом довијека.
46. И заповједи цар Венаји сину Јодајеву, те изиде и уложи на њ, те погибе. И *царство се утврди у руци Соломуновој.
*2 Днев. 1, 1.
Соломунов брак, молитва и суд.
3. А Соломун се опријатељи с Фараоном царем Мисирским, и ожени се кћерју Фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
2. Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не бјеше сазидан дом имену Господњему до тада.
3. А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца својега Давида само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
4. Зато отиде цар у Гаваон да ондје принесе жртву, јер то бијаше велика висина; и Соломун принесе тисућу жртава паљеница на оном олтару.
5. И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: ишти што хоћеш да ти дам.
6. А Соломун рече: ти си учинио велику милост слузи својему Давиду оцу мојему, као што је ходио пред тобом вјерно и праведно и с правијем срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да сједи на пријестолу његову, као што се види данас.
7. И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на мјесто Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
8. И твој је слуга међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине.
9. Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?
10. И би мило Господу што Соломун то заиска.
11. И рече му Бог: кад то иштеш, а не иштеш дуга живота нити иштеш блага нити иштеш душа непријатеља својих него иштеш разума да умијеш судити;
12. Ево учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно да такога какав си ти ни прије тебе није било нити ће послије тебе настати таки какав си ти.
13. А *сврх тога дајем ти и што нијеси искао, и благо и славу, да такога какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега вијека твојега.
*Мат. 6, 33.
14. И ако узидеш мојим путовима држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је ишао Давид отац твој, продуљићу дане твоје.
15. Тада се пробуди Соломун, и гле, оно бјеше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завјета Господњега принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.
16. Тада дођоше двије жене курве к цару, и стадоше пред њим.
17. И рече једна жена: ах, господару; ја и ова жена сједимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.
18. А трећи дан послије мога порођаја породи се и ова жена, и бијасмо заједно и не бијаше нико други с нама у кући, само нас двије бијасмо у кући.
19. И умрије син ове жене ноћас, јер она леже на њ.
20. Па уставши у поноћи узе сина мојега искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а свога сина мртвога стави мени у наручје.
21. А кад устах ујутру да подојим сина својега, а то, мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не бјеше мој син, којега ја родих.
22. Тада рече друга жена: није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.
23. А цар рече: ова каже: овај је живи мој син, а твој је син онај мртви; а она каже: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.
24. И рече цар: дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.
25. Тада рече цар: расијеците живо дијете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.
26. Тада жена којој син бјеше живи рече цару, *јер јој се усколеба утроба за сином: ах, господару, подајте њојзи дијете живо, а немојте га убијати. А она рече: нека не буде ни мени ни теби, расијеците га.
*Иса. 49, 15.
27. Тада одговори цар и рече: подајте оној живо дијете, немојте га убити, она му је мати.
28. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара, јер видјеше да је у њему мудрост Божија да суди.
Соломунови пристави; његова моћ и мудрост.
4. А цар Соломун цароваше над свијем Израиљем.
2. А ово бијаху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намјесник;
3. Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;
4. *Венаја син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;
*1 Цар. 2, 35.
5. А Азарија, син Натанов, бјеше над приставима; а Завуд, син Натанов, први вијећник, пријатељ царев;
6. А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.
7. И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по мјесец дана у години сваки бијаше дужан хранити.
8. А ово су им имена: син Уров у гори Јефремовој;
9. Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Ветсемесу и Елону Ветананском;
10. Син Еседов у Арувоту; под њим бијаше Сохот и сва земља Еферова;
11. Син Авинадавов над свијем крајем Дорским; жена му бјеше Тафата кћи Соломунова;
12. Вана син Ахилудов над Тенахом и Мегидоном и свијем Ветсаном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, да преко Јок-Меама,
13. Син Геверов у Рамоту Галадском; имаше *села Јаира сина Манасијина у Галаду и крај Арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и пријеворницама мједенијем;
*4 Мој. 32, 41.
14. Ахинадав син Идов у Маханајиму;
15. Ахимас у Нефталиму; и он бјеше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;
16. Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;
17. Јосафат син Фарујин у Исахару;
18. Симеј син Илин у Венијамину;
19. Гевер син Уријев у земљи Галадској, у земљи Сиона цара Аморејскога и Ога цара Васанскога; један бјеше пристав у тој земљи.
20. *Јуде и Израиља бијаше много као пијеска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.
*1 Мој. 22, 17; 1 Цар. 3, 8.
21. А Соломун владаше свијем царствима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуну свега вијека његова.
22. А храна Соломунова бијаше на дан тридесет кора бијелога брашна, и шездесет кора другога брашна;
23. Десет волова угојенијех и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојенијех птица.
24. Јер он владаше свуда с ову страну ријеке од Тапсе до Газе, над свијем царевима с ову страну ријеке, и бјеше миран са свију страна унаоколо.
25. И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега вијека Соломунова.
26. И имаше Соломун четрдесет тисућа коња за јаслима за кола своја, и двадесет тисућа коњика.
27. И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свога мјесеца, и не дадијаху да се чега премакне.
28. А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на мјесто гдје бијаху, сваки како му бијаше одређено.
29. И *Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као пијесак на бријегу морском.
*1 Цар. 3, 12.
30. Јер мудрост Соломунова бијаше већа од мудрости свијех источнијех народа и од све мудрости Мисирске.
31. Мудрији бијаше од свакога човјека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маоловијех; и разгласи се име његово по свијем народима унаоколо.
32. И *изговори три тисуће прича, и бијаше пјесама његовијех тисућа и пет.
*Проп. 12, 11.
33. Говорио је о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.
34. И *долажаху из свијех народа да чују мудрост Соломунову, од свијех царева на земљи, који чуше за мудрост његову.
*1 Цар. 10, 1.
Соломунов савез са Хирамом и припрема за зидања храма.
5. И Хирам цар Тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара намјесто оца његова, јер *Хирам љубљаше Давида свагда.
*2 Сам. 5, 11.
2. А Соломун посла ка Хираму и поручи му:
3. Ти знаш да Давид отац мој није могао саградити дома имену Господа Бога својега од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове.
4. А сада Господ Бог мој дао ми је мир отсвуда, немам ниједнога непријатеља ни зле сметње.
5. Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога својега, *као што је рекао Господ Давиду оцу мојему говорећи: син твој, којега ћу посадити мјесто тебе на пријесто твој, он ће саградити дом имену мојему.
*2 Сам. 7, 13.
6. Зато заповједи сада нека ми насијеку дрва кедровијех на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год речеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умију сјећи дрва као Сидонци.
7. И кад Хирам чу ријечи Соломунове, обрадова се веома и рече: да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудра сина над онијем народом великим.
8. И посла Хирам Соломону, и поручи: чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова.
9. Моје ће слуге снијети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до мјеста које ми кажеш, и ондје ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој.
10. И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му бјеше воља.
11. А Соломун даваше Хираму двадесет тисућа кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цијеђенога; толико даваше Соломун Хираму сваке године.
12. И Господ даде мудрост Соломуну *како му бјеше обрекао, и бјеше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише вјеру међу собом.
*1 Цар. 3, 12.
13. И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређенијех тридесет тисућа људи.
14. И слаше их на Ливан по десет тисућа свакога мјесеца наизмјенце; један мјесец бијаху на Ливану, а два мјесеца код кућа својих. А *Адонирам бјеше над овијем посленицима.
*1 Цар. 4, 6.
15. И имаше Соломун седамдесет тисућа носилаца и осамдесет тисућа тесача у планини,
16. Осим настојника Соломуновијех, који бијаху над тијем послом, три тисуће и триста, који управљају народом који пословаше тај посао.
17. И заповједи цар да сносе велико камење, скупоцјено камење за темељ дому, тесано камење.
18. И тесаху посленици Соломунови и посланици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом.
Зидање храма.
6. Четири стотине и осамдесете године по изласку синова Израиљевијех из земље Мисирске, четврте године царовања Соломунова над Израиљем, мјесеца Зифа, а то је други мјесец, поче зидати дом Господу.
2. А дом што га зида цар Соломун Господу бијаше у дужину од шездесет лаката, а у ширину од двадесет лаката, а у висину од тридесет лаката.
3. И бијаше тријем пред црквом двадесет лаката дуг, према ширини дома, а десет лаката широк пред домом.
4. И начини прозоре на дому изнутра широке а споља уске.
5. И уза зид дому начини ходнике свуда унаоколо уза зид дому око цркве и светиње над светињама, и начини клијети свуда унаоколо.
6. Најдоњи ходник бјеше пет лаката широк, а средњи шест лаката широк, а трећи седам лаката широк; јер начини засјеке на дому споља унаоколо, да се греде не улажу у зид од дома.
7. А кад зидаху дом, зидаху од камена, који довожаху сасвијем приготовљен, те се ни чекић ни сјекира нити како оруђе гвоздено не чу у дому кад се зидаше.
8. Врата од средњега ходника бијаху на десној страни дома, и излажаше се на завојицу на средњи ходник, и из средњега на трећи.
9. Тако сазида дом, и доврши га, и покри дом гредама и даскама кедровијем.
10. И начини ходнике око цијелога дома од пет лаката у висину сваки, и састављаху их с домом греде кедрове.
11. Тада дође ријеч Господња Соломуну говорећи:
12. То је дом што градиш; ако узидеш по мојим уредбама, и уствориш моје законе и уздржиш све моје заповјести ходећи по њима потврдићу ти ријеч своју, *коју сам рекао Давиду оцу твојему.
*2 Сам. 7, 13.
13. И становаћу међу синовима Израиљевијем, и нећу оставити народа својега Израиља.
14. И тако сазида Соломун дом, и доврши га.
15. И обложи зидове дому изнутра даскама кедровијем, од пода дома до врх зидова обложи дрветом изнутра; и под дому обложи даскама јеловијем.
16. И начини преграду од двадесет лаката од једне стране дома до друге од дасака кедровијех, од пода до врх зидова; и то начини унутра за шатор, за светињу над светињама.
17. А дом, црква напријед, бијаше од четрдесет лаката.
18. А по даскама кедровијем унутра у дому бјеху изрезане јабуке и цвјетови развијени, све од кедра тако да се не виђаше нигдје камен.
19. И светињу над светињама уреди унутра у дому, да се ондје намјести ковчег завјета Господњега.
20. А светиња над светињама унутра бјеше двадесет лаката дуга, и двадесет лаката широка, и двадесет лаката висока, и обложи је чистијем златом; тако обложи и олтар од кедра.
21. И тако обложи Соломун дом изнутра чистијем златом, и затеже златне ланце пред светињом над светињама, коју такође обложи златом.
22. И сав дом обложи златом; тако и сав олтар пред светињом над светињама обложи златом.
23. А у светињи над светињама *начини два херувима од дрвета маслинова; десет лаката бјеше висок сваки.
*2 Mој. 37, 7-9.
24. А од пет лаката бјеше једно крило у херувима, и од пет лаката друго крило у херувима; десет лаката бјеше од краја једнога крила до краја другога крила.
25. Тако и други херувим бијаше од десет лаката; једне мјере и једне направе бјеху оба херувима.
26. Десет лаката бјеше висок један херувим, тако и други.
27. И намјести херувиме усред унутрашњег дома, и раширише херувими крила своја тако да крило једнога тицаше у један зид а крило другога херувима тицаше у други зид, а усред дома тицаху крила једно у друго.
28. И обложи херувиме златом.
29. А све зидове дому унаоколо искити резанијем херувимима и палмама и развијенијем цвјетовима изнутра и споља.
30. И под дому обложи златом изнутра и споља.
31. И на уласку у светињу над светињама начини двокрилна врата од дрвета маслинова, којима прагови с довратницима бјеху на пет углова.
32. И на тијем двокрилнијем вратима од дрвета маслинова изреза херувиме и палме и развијене цвјетове, и обложи их златом, и херувиме и палме обложи златом.
33. Тако и на уласку у цркву начини прагове од дрвета маслинова на четири угла;
34. И врата двокрилна од дрвета јелова; на двије се стране отвараше једно крило, и на двије стране отвараше се друго крило.
35. И изреза на њима херувиме и палме и развијене цвјетове, и обложи златом све што бјеше изрезано.
36. Потом начини тријем унутрашњи од три реда тесанога камена и једнога реда дрвета кедрова стругана.
37. *Четврте године мјесеца Зифа би постављен темељ дому Господњему;
*1 Цар. 6, 1.
38. А једанаесте године мјесеца Вула, који је осми мјесец, сврши се дом са свијем стварима својим и са свијем што му припада. Тако га сазида за седам година.
Зидање царскијех зграда; стубови и посуђе храма.
7. Потом *зида Соломун себи дом тринаест година, и сврши га.
*1 Цар. 9, 10.
2. Сазида и дом из шуме Ливанске, сто лаката дуг и педесет лаката широк и тридесет лаката висок, на четири реда ступова кедровијех, с гредама кедровијем сврх ступова.
3. И бјеше покривен дрветом кедровијем горе на гредама, које бијаху на четрдесет и пет ступова, по петнаест у једном реду.
4. И прозора бијаху три реда, прозор над прозором у три реда.
5. И сва врата и прагови бјеху на четири угла, и прозори, и један прозор бјеше према другом у три реда.
6. И начини тријем од ступова, педесет лаката дуг и тридесет лаката широк; и тај тријем бјеше спријед, и ступови и греде бијаху спријед.
7. И начини тријем у којем бјеше пријесто, гдје суђаше, тријем судски, који бијаше обложен кедром од пода до врха.
8. И у његовој кући гдје живљаше бијаше други тријем иза онога тријема, посао бијаше исти. Начини дом и кћери Фараоновој, *којом се ожени Соломун, као тај тријем.
*1 Цар. 3, 1.
9. Све ово бјеше од скупоцјенога камена, тесанога на мјеру и пилом сјеченога, изнутра и споља од пода до крова, и споља до великога тријема.
10. И темељ бијаше од камења скупоцјенога, камења великога, од десет лаката и од осам лаката.
11. А озго бијаше камење скупоцјено на мјеру тесано и даске кедрове.
12. И велики тријем унаоколо имаше три реда камења тесанога и један ред кедровијех брвана, као тријем унутрашњи дома Господњега и као тријем истога дома.
13. И посла цар Соломун и позва Хирама из Тира.
14. А он бијаше син једне удовице од племена Нефталимова а* отац му бјеше из Тира, умјетник мједарски, *врло вјешт и разуман, те умијаше свашта градити од мједи; он дошав к цару Соломуну изради му сав посао.
*2 Мој. 31, 3.
15. Сали *два ступа од мједи, један ступ бјеше од осамнаест лаката у висину а унаоколо од дванаест лаката; таки бјеше и други ступ.
*2 Цар. 25, 17.
16. И начини два оглавља да се метну озго на ступове, саливена од мједи; пет лаката бјеше високо једно оглавље и пет лаката бјеше високо друго оглавље.
17. И плетенице испреплетане и врце као вериге начини на оглавља, која бијаху наврх ступова, седам на једно оглавље и седам на друго оглавље.
18. Тако начини на ступове и два реда шипака на једну плетеницу унаоколо да покривају оглавље које бијаше на врху; тако начини и на другом оглављу.
19. И на та два оглавља наврх ступова у тријему бијаху начињени лиљани од четири лакта.
20. И на два оглавља на два ступа бијаху озго и према средини под плетеницама шипци, којих бијаше двјеста у два реда унаоколо на једном и на другом оглављу.
21. И постави те ступове у тријему црквеном, и поставивши десни ступ назва га Јахин, потом поставивши ступ лијеви назва га Воас.
22. И наврх ступова намјести израђено цвијеће лиљаново. И тако се свршише ступови.
23. И сали море; десет лаката бјеше му од једнога краја до другога, округло унаоколо, а пет лаката бјеше високо, а унаоколо му бјеше тридесет лаката.
24. И испод краја његова бијаху испупчене као јабуке свуда унаоколо по десет на један лакат, којима бјеше опточено море унаоколо, два реда јабука бјеше саливено с њим.
25. И стајаше на дванаест волова, три гледаху на сјевер, три гледаху на запад, три гледаху на југ, а три гледаху на исток; а море стајаше на њима озго, и задња страна свијех њих бијаше унутра.
26. Дебљина му бијаше с подланице, а крај му бијаше као крај у чаше, као цвијет лиљанов, а примаше двије тисуће вата.
27. И начини десет подножја од мједи, у дужину од четири лакта бјеше свако подножје, а у ширину од четири лакта, а у висину од три лакта.
28. А направа бјеше у свакога подножја овака: оплата бијаше у у њих унаоколо, и оплата бијаше између углова.
29. А на оплати међу угловима бијаху лавови и волови и херувими; а на угловима бијаше ступац озго, а испод лавова и волова бијаше вијенац кован.
30. И под сваким подножјем бијаху по четири точка од мједи с плочама мједенијем, и на четири угла бијаху као рамена, и под сваком умиваоницом бијаху та рамена саливена према сваком вијенцу.
31. Дубина умиваоници од врха до дна над ступцем бијаше с лакта, и у врху бијаше округла као и ступац који бијаше од подруг лакта, и по врху јој бијаше резано, а оплата јој бијаше на четири угла, не округла.
32. И тако по четири точка бијаху под том оплатом, и осовине точковима излажаху на подножју, и сваки точак бијаше висок подруг лакта.
33. И направа у тијех точкова бијаше као направа у точкова колских; осовине њихове, главчине, наплаци и паоци, све бјеше ливено.
34. И четири рамена бијаху на четири угла у свакога подножја, из подножја излажаху његова рамена.
35. А озго у подножја бијаше висине по лакта, која бјеше свуда округла, и озго на подножју бјеху стране његове и оплате које излажаху из њега.
36. И по странама његовијем и по оплатама његовијем изреза херувиме, лавове и палме, једно до другога уз вијенце унаоколо.
37. На тај начин начини десет подножја; сва бијаху једнако саливена, једне мере и једне направе.
38. И начини десет умиваоница од мједи; по четрдесет вата узимаше једна умиваоница, и свака умиваоница бијаше од четири лакта; по једна умиваоница стајаше на сваком подножју од десет подножја.
39. И намјести пет подножја на десној страни дома, а пет на лијевој страни дома, а море намјести на десну страну дома према истоку с југа.
40. Тако начини Хирам умиваонице и лопате и котлиће; и сврши Хирам сав посао који ради цару Соломуну за дом Господњи:
41. Два ступа и два оглавља округла наврх два ступа, и двије плетенице да покривају она два оглавља округла наврх ступова.
42. И четири стотине шипâкâ на двије плетенице; два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља округла наврх ступова;
43. И десет подножја, и десет умиваоница на њима;
44. И море једно, и волова дванаест под морем;
45. И лонце и лопате и котлиће; а сви судови што начини Хирам цару Соломуну за дом Господњи бјеху од мједи углађене.
46. То је цар саливао у равници Јорданској у земљи иловачи између Сохота и Сартана.
47. И Соломун не измјери тијех судова, јер их бјеше врло много, не тражише тежине мједи.
48. Начини Соломун и све друго посуђе за дом Господњи: златни олтар, и златни сто, на ком стајаху хљебови постављени,
49. И пет свијетњака с десне стране и пет с лијеве стране пред светињом од чистога злата, и цвјетове и жишке и усекаче од злата,
50. И чаше и виљушке и котлиће и кадионице и машице од чистога злата; и чепови на вратима унутрашњега дома, светиње над светињама, и чепови на вратима црквенијем бијаху од злата.
51. И тако се сврши сав посао, који уради цар Соломун дому Господњему; и унесе Соломун што бјеше посветио Давид отац његов, сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Господњега.
Освећење храма и Соломунова молитва.
8. Тада сабра Соломун старјешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевијех, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завјета Господњега из града Давидова, а то је Сион.
2. И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви мјесеца Етанима на празник, а тај је мјесец седми.
3. И кад дођоше све старјешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;
4. И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што бјеху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.
5. А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројити ни прорачунати од мноштва.
*2 Сам. 6, 13.
6. И унесоше свештеници ковчег завјета Господњега на његово мјесто, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.
7. Јер херувимима бијаху раширена крила над мјестом гдје ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.
8. И *повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху у светињи на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и ондје осташе до данашњега дана.
*2 Мој. 25, 14, 15.
9. У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из земље Мисирске.
10. А кад свештеници изидоше из светиње, *облак напуни дом Господњи,
*2 Мој. 40, 34, 35.
11. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.
12. Тада рече Соломун: Господ је рекао *да ће наставати у мраку.
*2 Мој. 20, 21; 5 Мој. 4, 11.
13. Сазидах дом теби за стан, мјесто, да у њему наставаш довијека.
14. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
15. И рече: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом, говорећи:
16. Од онога дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ниједнога града међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом гдје би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
17. *И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљева.
*2 Сам. 7, 2.
18. Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио;
19. Али нећеш ти сазидати тога дома, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему.
20. И тако испуни Господ ријеч своју коју рече; јер устах на мјесто оца својега Давида, и сједох на пријесто Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљева.
21. И одредих овдје мјесто ковчегу у ком је завјет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље Мисирске.
22. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу,
23. И рече: Господе Боже Израиљев! нема Бога такога какав си ти горе на небу ни доље на земљи, који чуваш завјет и милост слугама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим;
24. Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.
25. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао говорећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.
26. Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду оцу мојему.
27. Али *хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, акамоли овај дом што Га сазида?
*Иса. 66, 1; Дјел. 7, 49; 17, 24.
28. Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којом ти се данас моли слуга твој;
29. Да буду очи твоје отворене над домом овијем дан и ноћ, над овијем мјестом, за које си рекао: *ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом мјесту.
*5 Мој. 12, 11.
30. Чуј молбу слуге својега и народа својега Израиља, којом ће се молити на овом мјесту; чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.
31. Кад ко згријеши ближњему својему те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому,
32. Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дјела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој.
33. Кад разбију непријатељи народ твој Израиља зато што ти згријеше, па се обрате к теби и даду славу имену твојему, и помоле ти се и замоле те у овом дому,
34. Ти чуј с неба, и опрости гријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховијем.
35. Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему, и од гријеха се својега обрате, кад их намучиш,
36. Ти чуј с неба, и опрости гријех слугама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, који си дао народу својему у нашљедство.
37. Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусјенице, или кад га притијесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло, кака год болест,
38. Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега твојега народа Израиља, ко позна муку срца својега и подигне руке своје у овом дому,
39. Ти чуј с неба, из стана својега, и смилуј се и учини и подај свакоме по свијем путовима његовијем, које знаш у срцу његову; јер ти сам знаш срца свијех синова човјечијих;
40. Да те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.
41. И странац, који није од твојега народа Израиља, него дође из даљне земље имена твојега ради,
42. (Јер ће се чути за име твоје велико и за руку твоју крјепку и мишицу твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,
43. Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овијем домом, који сазидах.
44. Кад народ твој изиде на војску на непријатеља својега путем којим га пошљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,
45. Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.
46. Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима њиховијем, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,
47. Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи онијех који их заробише, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо, скривисмо,
48. И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,
49. Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,
50. И опрости народу својему што ти буду згријешили, и све пријеступе којима ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.
51. Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.
52. Нека буду очи твоје отворене на молбу слуге твојега и на молбу народа твојега Израиља, и чуј их кад те год призову.
53. Јер си их ти одвојио себи за нашљедство од свијех народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге својега, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!
54. А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњега, гдје бјеше клекао и руке своје подигао к небу;
55. И стојећи *благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:
*2 Сам. 6, 18.
56. Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; *није изостала ниједна ријеч од свијех добријех ријечи његовијех, које је говорио преко Мојсија слуге својега.
*Ису. 21, 45.
57. Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.
58. Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свијем путовима његовијем и држали заповијести његове и уредбе његове и законе његове, што је заповједио оцима нашим.
59. И нека буду ове ријечи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашега дан и ноћ, да би давао правицу слузи својему и народу својему Израиљу у свако доба;
60. Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другога.
61. И нека срце ваше буде цијело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама његовијем и држите заповијести његове као данас.
62. Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.
63. И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу. двадесет и двије тисуће волова, и сто и двадесет тисућа оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.
64. У тај дан посвети цар средину тријема који је пред домом Господњим; јер ондје принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалнијех; јер мједени олтар који бијаше пред Господом бијаше мален и не могаху на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалнијех.
65. И у то вријеме празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока Мисирскога, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.
66. А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду слузи својему и Израиљу народу својему.
Бог говори са Соломуном. Соломун зида градове; његово бродовље.
9. А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад бијаше начинити,
2. Јави се Господ Соломуну други пут, *као што му се бјеше јавио у Гаваону;
*1 Цар. 3, 5.
3. И рече му Господ: услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; посветио сам тај дом који си сазидао *да ту намјестим име своје довијека; и очи ће моје и срце моје бити ондје вазда.
*1 Цар. 8, 29.
4. А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој с цијелијем и правијем срцем творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје,
5. Утврдићу пријесто царства твојега над Израиљем навијек, *као што сам казао Давиду оцу твојему говорећи: неће ти нестати човјека на пријестолу Израиљеву.
*2 Сам. 7, 12.
6. Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповијести мојих и уредаба мојих које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,
7. *Тада ћу истријебити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену својему, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и потсмијех међу свијем народима;
*5 Мој. 4, 26.
8. А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: зашто учини Господ ово од ове земље и од овога дома?
9. И одговараће се: јер одусташе Господа Бога својега, који изведе оце њихове из земље Мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.
10. А *кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски,
*1 Цар. 6, 38; 7, 1.
11. А Хирам цар Тирски даде Соломуну дрва кедровијех и дрва јеловијех и злата колико му год воља бјеше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи Галилејској.
12. И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи.
13. Па рече: какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их: земља Кавул; и оста им то име до данас.
14. А Хирам бјеше послао цару сто и двадесет таланата злата.
15. И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер.
16. Јер Фараон цар Мисирски изиде и узе Гезер, и спали га огњем, и *поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој.
*Ису. 16, 10.
17. А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи.
18. И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,
19. И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима му бијаху коњици, и што год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега.
20. И сав народ који бјеше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не бијаху од синова Израиљевијех,
21. Синове њихове, који бјеху остали иза њих у земљи, којих не могоше синови Израиљеви истријебити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робију до данашњега дана.
22. А од синова Израиљевијех не учини ниједнога робом, него бијаху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповједници над колима његовијем и над коњицима његовијем.
23. И бјеше главнијех настојника над послом Соломуновијем пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао.
24. А кћи Фараонова пресели се из града Давидова у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон.
25. И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који бјеше пред Господом, кад сврши дом.
26. И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на бријегу Црвенога Мора у земљи Едомској.
27. И *посла Хирам на тијем лађама слуге своје, лађаре вјеште мору, са слугама Соломуновијем;
*1 Цар. 10, 11.
28. И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну.
Царица Савска походи Соломуна. Богатство и слава Соломунова.
10. А *царица Савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.
*Мат. 12, 42.
2. И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгога камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој бјеше у срцу.
3. И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.
4. А кад царица Савска видје сву мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао,
5. И јела на столу његову и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;
6. Па рече цару: истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.
7. Али не хтјех вјеровати што се говораше докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.
8. Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
9. Да је благословен Господ Бог твој којему си омилио, те те посади на пријесто Израиљев; јер Господ љуби Израиља увијек, и постави те царем да судиш и дијелиш правицу.
10. Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: нигда више не дође толико таких мириса колико даде царица Савска цару Соломуну.
11. И *лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгога камења.
*1 Цар 9, 27.
12. И начини цар од тога дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском, и харфе и псалтире за пјеваче; нигдје се више није довезло такога дрвета алмугима нити се видјело до данашњега дана.
13. А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим онога што јој даде сам по могућству цара Соломуна. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.
14. А злата што дохођаше Соломуну сваке године, бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,
15. Осим онога што дохођаше од трговаца и онијех који продаваху мирисе и од свијех царева Арапских и управитеља земаљских.
16. И цар Соломун начини двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит;
17. И *три стотине малијех штитова од кованога злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме Ливанске.
*1 Цар. 14. 26.
18. И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом.
19. Шест басамака бјеше у пријестола, и врх округао бјеше озад на пријестолу, и ручице бјеху с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај тијех ручица.
20. И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству.
21. И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова.
22. Јер цар имаше лађе Тарсиске на мору с лађама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.
23. Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу.
24. И из цијеле земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.
25. И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године.
26. Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа кољика, које разреди по градовима, гдје му бијаху кола, и код себе у Јерусалиму.
27. И учини цар, те у Јерусалиму бијаше сребра као камења, и кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
28. И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цијену.
29. И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски добијаху коње преко њих.
Жене, идолопоклонство, непријатељи и смрт Соломунова.
11. Али *цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке.
*5 Мој. 17, 17.
2. Од овијех народа за које бјеше рекао Господ синовима Израиљевим: *не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занијети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.
*2 Мој. 34, 16.
3. Те имаше жена царица седам стотина, и три стотине иноча; и жене његове занесоше срце његово.
4. И кад остарје Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цијело према Господу Богу његову као што је било срце Давида оца његова.
5. И Соломун хођаше за Астаротом, богињом Сидонском, и за Мелхомом, гадом Амонским.
6. И чињаше Соломун што бјеше зло пред Господом, и не хођаше сасвијем за Господом као Давид отац његов.
7. Тада сагради Соломун висину *Хемосу, гаду Моавском, † на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду Амонском.
*4 Мој. 21, 29; † 2 Цар. 23, 13.
8. Тако учини свијем женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.
9. А Господ се разгњеви на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљева, *који му се бјеше јавио двапута.
*1 Цар. 3, 5; 9, 2.
10. И бјеше му заповједио да не иде за другим боговима, а он не одржа што му Господ заповједи.
11. И рече Господ Соломону: што се то нађе на теби, и нијеси држао завјета мојега ни уредаба мојих, које сам ти заповједио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твојему.
12. Али за твојега вијека нећу то учинити рад Давида оца твојега; него ћу га отргнути из руку сина твојега,
13. Али нећу отргнути свега царства; једно ћу племе дати сину твојему ради Давида слуге својега и ради Јерусалима, који изабрах.
14. И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који бијаше од царскога рода у Идумеји.
15. Јер *кад Давид бијаше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
*2 Сам. 8, 14.
16. Јер Јоав оста ондје шест мјесеца са свијем Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.
17. Тада утече Адад с неколико Идумејаца слуга оца својега, и отиде у Мисир; а Адад бјеше тада дијете.
18. И отишавши из Мадијама дођоше у Фаран; и узевши са собом људе из Фарана дођоше у Мисир к Фараону цару Мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, а даде му и земље.
19. И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
20. И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, којега отхрани Тахпенеса у двору Фараонову, и бјеше Генуват у двору Фараонову међу синовима Фараоновијем.
21. А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: пусти ме да идем у своју земљу.
22. А Фараон му рече: а шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: ништа; али ме пусти.
23. Подиже му Бог још једнога противника, Резона сина Елијадина, који бјеше побјегао од господара својега Ададезера цара Совскога.
24. И скупив к себи људе поста старјешина од чете *кад их Давид убијаше; потом отишавши у Дамаск осташе ондје и обладаше Дамаском.
*2 Сам. 10, 18.
25. И бјеше противник Израиљев свега вијека Соломунова, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.
26. И Јеровоам син Наватов Ефраћанин из Сариде, чија мати бјеше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.
27. А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида оца својега;
28. А Јеровоам бијаше крјепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свијем данцима дома Јосифова.
29. Па у то вријеме кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин пророк имајући на себи нову хаљину, и бијаху њих двојица сами у пољу
30. И Ахија узе нову хаљину која бјеше на њему, и раздрије је на дванаест комада.
31. И рече Јеровоаму: узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.
32. Само ће једно племе остати њему ради слуге мојега Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свијех племена Израиљевих.
33. Јер оставише мене и поклонише се Астароти богињи Сидонској и Хемосу богу Моавском и Мелхому богу синова Амоновијех, и не ходише путовима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.
34. Али нећу узети царства из руку његовијех, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге својега, којега изабрах, који је држао заповијести моје и уредбе моје.
35. *Него ћу узети царство из руку сина његова, и даћу теби од њега десет племена.
*1 Цар. 12, 16.
36. А сину ћу његову дати једно племе да буде видјело Давиду слузи мојему вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему намјестим име своје.
37. Тебе ћу дакле узети да царујеш над свијем што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.
38. И ако узаслушаш све што ти заповједим, и узидеш мојим путовима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.
39. И мучићу сјеме Давидово за то, али не свагда.
40. Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побјеже у Мисир к Сисаку цару Мисирском, и би у Мисиру док не умрије Соломун.
41. А остала дјела Соломунова и што је год чинио, и мудрост његова није ли то записано у књизи дјела Соломуновијех?
42. А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.
43. И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида оца својега; а Ровоам син његов зацари се на његово мјесто.
Десет се племена буни и бира Јеровоама за цара; идолопоклонство Јеровоамово.
12. Тада отиде Ровоам у Сихем: јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.
2. А Јеровоам син Наватов, *који још бијаше у Мисиру побјегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.
*1 Цар. 11, 40.
3. Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:
4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшаj љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.
5. А он им рече: идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
6. Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?
7. А они му одговорише говорећи: ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лијепијем ријечима, они ће ти бити слуге свагда.
8. Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.
9. И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?
10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: мој је мали прст дебљи од бедара оца мојега.
11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.
12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им бјеше казао цар рекавши: дођите опет к мени до три дана.
13. И цар одговори оштро народу оставивши свјет што га свјетоваше старци;
14. И рече им како га свјетоваше младићи говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на јарам ваш; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.
15. И цар оглуши се народа, јер Господ бјеше тако уредио да би потврдио ријеч своју *што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.
*1 Цар. 11, 31.
16. А кад видје сав Израиљ гдје их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: *какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевијем. У шаторе своје, Израиљу! а ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.
*2 Сам. 20, 1.
17. Само над синовима Израиљевијем, који живљаху по градовима Јудинијем, зацари се Ровоам.
18. И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе, а цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.
19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.
20. И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину и поставише га царем над свијем Израиљем. Не приста за домом Давидовијем ниједно племе осим самога племена Јудина.
21. А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму сину Соломунову.
22. Али дође ријеч Божја Семеју, човјеку Божијему, говорећи:
23. Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свему дому Јудину и Венијаминову и осталоме народу, и реци:
24. Овако вели Господ: не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевијем; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.
25. Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а послије отиде оданде и сазида Фануил.
26. И рече Јеровоам у срцу свом: може се царство повратити дому Давидову.
27. Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његову Ровоаму цару Јудину, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудину.
28. Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: не треба више да идете у Јерусалим, *ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске.
*2 Мој. 32, 4, 8.
29. И намјести једно у Ветиљу а друго намјести у *Дану.
*Суд. 18, 29.
30. И то би на гријех, јер народ иђаше к једноме до Дана.
31. И начини кућу на висини, и постави свештенике од простога народа који не бијаху од синова Левијевих.
32. И учини Јеровоам празник осмога мјесеца петнаестога дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учећи и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.
33. И петнаестога дана осмога мјесеца, који бјеше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевијем, и приступи к олтару да кади.
## Ц а р с т в о И з р а и љ е в о.
Пророк из земље Јудине прориче против идолопоклонства у Ветиљу, чини знак на Јеровоаму, буде заведен и лав га закоље.
13. А гле, човјек Божји дође из земље Јудине с ријечју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.
2. И повика пут олтара ријечју Господњом говорећи: олтаре! олтаре! овако вели Господ: *ево родиће се син дому Давидову по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висинâ, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.
*2 Цар. 23, 15.
3. И учини знак истога дана говорећи: ово је знак да је Господ то рекао: ето, олтар ће се распасти, и просуће се пепео што је на њему.
4. А кад цар Јеровоам чу ријечи човјека Божијега које викаше олтару Ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.
5. А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човјек Божји ријечју Господњом.
6. Тада цар рече човјеку Божијему: *припадни ка Господу Богу својему, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човјек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука и поста као што је била.
*2 Мој. 8, 8.
7. И рече цар човјеку Божијему: ходи са мном кући мојој, и поткријепи се, и даћу ти дар.
8. Али човјек Божји рече цару: *да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хљеба ни воде пио у овом мјесту.
*4 Мој. 22, 18.
9. Јер ми је тако заповједио својом ријечју Господ говорећи: не једи хљеба ни пиј воде, нити се враћај истијем путем којим отидеш.
10. И отиде другим путем, а не врати се онијем којим бјеше дошао у Ветиљ.
11. А у Ветиљу живљаше један стар пророк, којему дође син његов и приповједи све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и ријечи које рече цару; и приповједише синови тога пророка оцу својему.
12. А отац им рече: којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човјек Божији који бјеше дошао из земље Јудине.
13. А он рече синовима својим: осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те усједе на њ.
14. И пође за човјеком Божјим, и нађе га а он сједи под храстом, па му рече: јеси ли ти човјек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: ја сам.
15. А он му рече: ходи са мном мојој кући да једеш хљеба.
16. Али он одговори: не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хљеба ни пити воде с тобом у овом мјесту.
17. Јер ми је речено ријечју Господњом: не једи хљеба ни пиј воде ондје, нити се враћај путем којим отидеш.
18. А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми ријечју Господњом говорећи: врати га са собом у своју кућу нека једе хљеба и пије воде. Али му слага.
19. И врати се с њим, те једе хљеба у његовој кући и пи воде.
20. А кад сјеђаху за столом, дође ријеч Господња пророку који га бјеше вратио;
21. И повика на човјека Божијега који бјеше дошао из земље Јудине, и рече: овако вели Господ: што нијеси послушао ријечи Господње, и нијеси држао заповијести коју ти је заповједио Господ Бог твој,
22. Него си се вратио и јео хљеба и пио воде на мјесту за које ти је рекао: не једи хљеба ни пиј воде; зато неће твоје тијело доћи у гроб твојих отаца.
23. И пошто се пророк којега бјеше вратио наједе хљеба и пошто се напи, осамари му магарца.
24. А кад отиде, *удеси га лав на путу и закла га. И тијело његово лежаше на путу, и магарац стајаше код њега; такођер и лав стајаше код тијела.
*1 Цар. 20, 36.
25. И гле, људи пролазећи видјеше тијело гдје лежи на путу и лава гдје стоји код тијела, и дошавши јавише у граду у којем живљаше стари пророк.
26. А кад то чу пророк који га бјеше вратио с пута, рече: оно је човјек Божји, који не послуша Ријечи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по ријечи Господњој коју му рече.
27. И рече синовима својим говорећи: осамарите ми магарца. И осамарише.
28. И отишав нађе тијело гдје лежи на путу, и магарца и лава гдје стоје код тијела: лав не бјеше изјео тијела ни магарца растргао.
29. Тада пророк подиже тијело човјека Божијега, и метнув га на магарца однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.
30. И метну тијело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: *јаох брате!
*Јер. 22, 18.
31. А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: кад умрем, погребите ме у гробу гдје је погребен човјек Божји, покрај костију његовијех метните кости моје.
32. Јер ће се зацијело збити што је огласио по ријечи Господњој за олтар Ветиљски и за све куће вис*нâ
које су по градовима Самаријским.
33. *Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са својега злога пута; него опет начини из простога народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.
*1 Цар. 12, 31.
34. *И то би на гријех дому Јеровоамову да † би се истријебио и да би га нестало са земље.
*1 Цар. 12, 30. † 1 Цар. 14, 10.
Царство Израиљево. Ахијево прорицање против Јеровоама. Јеровоам умире.
Царство Јудино. Владавина, гријех и казна Ровоама.
14. У то вријеме разбоље се Авија син Јеровоамов.
2. И Јеровоам рече жени својој: устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; пак иди у Силом. Ето, ондје је Ахија пророк, *који ми је казао да ћу бити цар над овијем народом.
*1 Цар. 11, 31.
3. И понеси десет хљебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од дјетета.
4. И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија пак не могаше видјети, јер му очи бијаху потамњеле од старости.
5. Али Господ рече Ахији: ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина својега, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а она кад дође учиниће се да је друга.
6. И Ахија чувши шуштање ногу њезинијех кад уђе на врата, рече: ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.
7. Иди, реци Јеровоаму: овако вели Господ Бог Израиљев: *што сам те подигао између народа и поставио те вођем народу својему Израиљу,
*1 Цар. 16, 2.
8. И отргав царство од дома Давидова дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповијести моје и ходио за мном свијем срцем својим чинећи само што је право преда мном;
9. Него си радио горе од свијех који бише прије тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио за леђа своја;
10. Зато, ево, *ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истријебићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћенога и остављенога у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете као, да га не остане ништа.
*1 Цар. 15, 29; 21, 21.
11. *Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ